Svetih devet mučenika u Kiziku

Martyr

Spomen 29. april

Drevni i slavni grad Kizik, u Maloj Aziji, blizu Troade koju prohođahu krasne noge božanstvenog apostola Pavla, primi seme reči Božje od istog izabranog sasuda Svetoga Pavla, No iako beše ozaren svetlošću svete vere, grad Kizik nije u početku imao mnogo hrišćana zbog nasilja strašnih gonitelja Crkve Hristove. Naročito za vreme rimskih careva pre Konstantina Velikog. Jer ti carevi izdavahu naređenje širom carstva i šiljahu na sve strane svirepe vojvode, igemone, da na idolopoklonstvo primoravaju sve koji ispovedaju ime Hristovo, a da nepokorne kažnjavaju svakovrsnim mukama i raznim smrtima. Tada su se mnogi od vernih skrivali bežeći u gore i pustinje, a drugi su živeli među idolopoklonicima tajeći u sebi svoju pobožnu veru u jedinog Gospoda. Oni pak koji imađahu veliku ljubav za Hrista Boga svog i revnovahu, javno ispovedahu presveto ime Njegovo, dobrovoljno se predavahu mučiteljima u ruke, i duše svoje polagahu za Hrista. Takvi se u to vreme pokazaše devet hrabrih ljudi, nepokolebljivi kao gora Sion u svetoj veri, plamteći kao Ilija revnošću za Bogom. Imena su njihova: Teognije, Ruf, Antipatar, Teostih, Artem, Magn, Teodot, Tavmasije i Filimon. Oni behu iz raznih mesta i pokrajina, ali u Kiziku postadoše jednodušni verom. Prezrevši grozne naredbe carske i strah od muka, oni proslavljahu Hrista, propovedajući sa svakom smelošću da je Hristos jedini Bog, Tvorac i Svedržitelj, a ružahu bezbožno mnogoboštvo idolopokloničko i izobličavahu zabludu jelinsku što umesto Boga poštuju demone, i što se umesto svedejstvujućem Tvorcu klanjaju nedejstvenoj tvari, umesto Živome - mrtvom i neosetljivom, umesto Istinitom - lažnom, i što umesto svemilosrdnom Dobrodavcu usrdno služe nemilosrdnim nasilnicima, đavolima. I savetopahu ljude oslepljene neverjem da odbace gustu tamu pomračenog uma svog i ugledaju Istinu, i da, prosvetivši se svetlošću poznanja, veruju u jedinog istinitog Boga koji je na nebesima i drži vaseljenu.
Videvši ovakvu hrabrost njihovu, đavolji služitelji ih kao vukovi ovce zgrabiše svirepo i nečovečno, i kao zločince odvedoše ih okovane na sud gradskome knezu u Kiziku. Hrabri vojnici Hristovi stupiše muški pred neznabožnog kneza, srca su im gorela ognjem ljubavi prema Bogu i plamtela ogromnim plamenom revnosti za Bogom. Oni stupiše pred kneza obučeni u sveoružje Božje, da bi se mogli odupreti mučitelju, ili bolje, samom nevidljivom knezu tame i svoj njegovoj sili đavolskoj, s kojim su naročito želeli da se bore. I biše stavljeni na razne muke, i u tamnicu bacani, i ponovo izvođeni i mučeni, da bi se odrekli Hrista i prineli žrtve idolima. Ali Hristovi vojnici nikako ne otstupiše od Gospoda svog, već izobličiše obmanu i ništavnost idolopoklonstva, i tako naružiše i posramiše kneza. Zbog toga ih na razne načine mučiše, pa im najzad glave otsekoše. I tamo im tela biše sahranjena. Ovo bi za vreme zlog cara rimskog Dioklecijana (284-305 g.).
Kada se posle nekoliko godina zacari Konstantin Veliki (306-337 g.), i kada se prosveti svetim krštenjem, presta gonjenje na hrišćane, i svetlost vere obasja sav svet. Tada pobožni hrišćani u Kiziku izvadiše iz zemlje tela svetih mučenika i nađoše ih neistrulela. Onda ih staviše u novi sanduk, i podigoše hram u njihovo ime, pa u njega svečano uneše ovo skupoceno blago. I bezbrojna čudesa i isceljenja dogodiše se od svetih moštiju njihovih: demoni se izgonjahu, grbavi se ispravljahu, svakovrsne groznice se potpuno isceljivahu. Tako se jedan ugledan čovek izbavi od vodene bolesti čim se dotače česne rake ovih svetih mučenika. I svaki bolesnik, ma kakva bolest da je na njemu, odmah je dobijao isceljenje čim bi se samo dotakao kivota svetih stradalnika. Zbog toga se mnogi neznabošci, videći takva razna isceljenja od svetih moštiju mučenika obratiše Hristu, i za kratko vreme skoro čitav grad primi svetu veru Hristovu. I porušiše idole i idolske hramove, i mesto tih hramova podigoše hramove Božje. I procveta sveto blagočešće u gradu Kiziku čudesima i molitvama svete Devetorice mučenika koji tamo počivaju.
Kada se posle Konstantinovog sina Konstanc

Izvor: Crkveni Kalendar