Sveti prepodobni Avramije Zatvornik i sinovica mu Marija

Spomen 29. oktobar

BLAŽENI Avramije beše sin pobožnih roditelja. Od rane mladosti svoje on s ljubavlju posećivaše crkvu i s radošću slušaše reč Božiju i poučavaše se u njoj. Voleći ga veoma, roditelji ga terahu da stupi. u brak. Ali on spočetka odbijaše; no zatim, na neprekidno i silno navaljivanje njihovo on ih, i protiv volje svoje, posluša. Međutim, u sedmi dan posle svadbe, kada Avramije seđaše sa nevestom svojom u ložnici, iznenada sinu kao svetlost blagodat Božja u srcu njegovom, i on, nikome ne rekavši ništa, tajno napusti kuću svoju. Rukovođen Bogom, on iziđe iz grada i na dva potrkališta daljine obrete praznu kućicu, nastani se u njoj radosna srca, i prionuvši svome spasenju slavljaše Boga. Međutim roditelji njegovi sa srodnicima silno tugovahu za njim i tražahu ga svuda. I po isteku sedamdeset dana oni ga nađoše u keliji gde se moli Bogu, i veoma se začudiše. A blaženi im reče: He čudite se, nego proslavite čovekoljupca Boga koji me izbavi od ništavnog sveta; i molite Gospoda za mene, da do kraja nosim blagi jaram kojega me On udostoji; i ostavite me da iz ljubavi k Bogu živim ovde u molitvenom samovanju i tihovanju i naviknem tvoriti svetu volju Njegovu. - Roditelji, videvši nepokolebljivu odluku sina svog, rekoše: amin.
Blaženi Avramije zamoli roditelje da ga ne uznemiravaju svojim posetama, pa zaključavši vrata, ostavi malo prozorče kroz koje primaše hranu. I življaše služeći Bogu. I misao blaženoga prosveti se blagodaću, i on napredovaše u vrlinskom životu, u velikom uzdržanju, i smirenosti i celomudriju i ljubavi. I glas o njemu pronese se svuda; i svi koji čuše dolažahu da ga vide i čuju, jer se njemu dade reč mudrosti, razuma i utehe.
Deset godina posle odlaska blaženog Avramija od kuće umreše mu roditelji i ostaviše mu veliko imanje. Avramije pak, ne želeći da ostavi svoju molitvu i molitveno tihovanje, zamoli jednog prijatelja da svo njegovo imanje razda siromasima. Postupivši tako on ostade bez brige: jer glavna briga blaženoga bejaše da mu se um ne prilepi za zemaljske stvari, i zbog toga on ništa ne imađaše na zemlji osim jedne haljine, vlasenice, krčaga iz koga je jeo ili pio, i rogože na kojoj je spavao. I za sve godine svoga inokovanja on ne promeni svoje pravilo, a provede u monaštvu pedeset godina sa velikim usrđem i ljubavlju k Bogu.
Među selima u okolini grada bejaše jedno veoma veliko selo, u kome svi, od malog do velikog, behu neznabošci, i ne nalažaše se niko koji bi ih mogao obratiti k Bogu. I mnogi prezviteri i đakoni, koje je episkop te eparhije slao tamo, ne odvratiše ih od idolopokloničke zablude, jer oni ne mogahu podnositi teškoće i muke koje su im ovi priređivali. A i mnogi monasi pokušavahu ne jednom da obrate ove neznabošce, ali ne uspevajući u tome oni ih napuštahu. No jednom prilikom episkop, razgovarajući sa svojim kliricima, seti se blaženog Avramija i reče: u svome životu ja ne videh takog čoveka, kao Avramija, savršenog u svakom delu dobrom i bogougodnom. - Klirici mu odgovoriše: Da, vladiko, on je sluga Božji i inok savršeni. - Episkop im na to reče: Hoću da ga postavim za sveštenika u onom neznabožačkom selu, jer će svojim trpljenjem i ljubavlju biti u stanju oraspoložiti srca njihova k sebi i obratiti ih k Bogu.
I odmah se episkop sa klirom uputi k blaženom Avramiju. Kada dođoše kod njega i pozdraviše se, episkop stade govoriti blaženome o tom neznabožačkom selu, i moljaše ga da ide tamo. Čuvši to, Avramije se veoma ožalosti i reče episkopu: Oprosti mi, sveti oče, i ostavi me da ovde oplakujem grehe svo je, jer sam slab i nepodesan za taj posao. - Episkop mu na to reče: Silom blagodati Božije ti ćeš moći izvršiti to; ne lenji se za dobro poslušanje. - Blaženi odgovori: Molim tvoju svetost, ostavi mene ništavna da oplakujem bezakonja svoja. - Episkop mu reče: Eto, ti si ostavio svet, i omrznuo si sve što je u svetu, raspeo si sebe, i izvršio si sve zapovesti Božje, ali poslušnosti nemaš. - Čuvši to, Avramije gorko zaplaka i reče: Ko sam ja? Smrdljiva psina. I kakav je moj život, te ti takvo mišljenje imaš o meni? - Episkop odgovori: Boraveći ovde, ti sp

Izvor: Crkveni Kalendar