Sveti prepodobni Akakije

Spomen 12. april

Prepodobni Akakije rodio se u Epiru u selu Golici od prostih ali pobožnih roditelja, i na svetom krštenju dobio ime Anastasije. Još kao dečaku njemu umre otac, i on ostade siroče sa mlađim bratom i majkom. Zato je morao da se posveti domaćinstvu, te nije imao vremena da uči knjigu, iako je to mnogo želeo. Tako on ostade nepismen. No u naknadu za to Nebeski Tvorac ga umudri višnjom mudrošću i ogradi Svojim strahom.
Anastasije sa naročitom revnošću i ljubavlju pohađaše crkvu Božju, i tamo pažljivo slušaše čitanje svetog Evanđelja i poučne besede o savršenom evanđelskom životu i o svetim podvižnicima koji taj život ostvariše isposništvom. Sve to zagrevaše njegovo mlado srce, te se on staraše da podražava uzvišeni život, ukazan Gospodom Hristom u Njegovom svetom Evanđelju.
Kada Anastasije postade punoletan, mati mu predloži da se oženi. No celomudreni junoša ne hte ni da čuje za ženidbu; srce mu je gorelo ljubavlju prema Gospodu Hristu, i vuklo ga ka usamljeničkom životu. Zato se on, u slobodno vreme od domaćih poslova, povlačio u samoću i u tišini uznosio molitve k Bogu.
Početak takvog života veoma se dopade mladom podvižniku, i on sa neobičnom revnošću stade usrdno provoditi vrlinski život. Sa vremenom takav život postade mu neophodna potreba, te je ponekad, zanesen sladošću molitve i božanstvene radosti, zaboravljao da se iz usamljenosti vrati kući. Ovakav njegov život uznemiravao je njegovu majku, koja je imala jednu želju: da joj Anastasije bude potpora u starosti. Zato mu je često govorila da se ženi. Ali njega ne mogahu pokolebati ni njene molbe, ni njene pretnje, jer on beše čvrsto odlučio da ostane devstvenik. Njegova je duša čeznula za monaškim životom, i da služi Gospodu u povučenosti od sveta. I on u dvadeset trećoj godini života otide u krajeve Zagore i stupi u manastir Svete Trojice, osnovan svetim Dionisijem Olimpiskim. Tu on, pošto provede propisano iskušeništvo u manastirskim poslušanjima, bi postrižen u monaštvo i dobi ime Akakije.
Prve noći posle postriga Akakije se udostoji božanstvenog viđenja. Tako, on vide sebe kao da drži zapaljenu buktinju, koja razlivaše svetlost na ogromno prostranstvo. - Ovo viđenje označavalo je njegov potonji vrlinski život, koji će biti svetlošću i primerom za one koji s revnošću traže put spasenja.
Pošto prožive neko vreme u manastirskim poslušanjima i u potčinjavanju sebe volji nastojatelja i bratije, monah Akakije, vučen srcem ka usamljeničkom životu, stade se često povlačiti u puste šume i gore, gde provođaše vreme u postu i molitvi hraneći se samo travom, koju je uzimao svakog drugog ili trećeg dana. Ovakav način života smućivao je bratiju, pa su neki čak mislili da se Akakije nalazi u prelesti, i savetovahu mu da se okane udaljavanja od bratstva i ide uporedo s bratijom, jer će Bog, po velikoj milosti Svojoj, i male podvige primiti za velike. Međutim, neblagovremeno usamljivanje i otšelnički život, govorahu bratija, mnoge su upropastili i zanavek pogubili.
Iako je Akakije uviđao umesnost saveta ovih pametnih muževa i opravdanost njihovog mišljenja, ipak ga je ljubav ka otšelničkom, pustinjačkom životu vukla u bezmolvije, u usamljeničko molitveno tihovanje. I ne želeći više da smućuje bratiju, on se zanavek ukloni iz manastira i ode u Svetu Goru. Pošto provede nekoliko dana u pešteri blizu skita Svete Ane, on zažele da vidi druge skitove i starce, koji provođahu uzvišen podvižnički život, da bi se od njih napojio duhovnom filosofijom. I tako, prohodeći Svetu Goru, i posećujući skitove i velike starce, on kao pčela svuda sabiraše slatki med od njihovih medotočivih pouka i vrlinskog života. U blizini Grigorijatske obitelji on obrete u jednoj keliji dva velika starca, i ostade kod njih da nauči praviti kašike, i još više, da se nauči od njih duhovnoj umetnosti.
Po isteku godine prepodobni Akakije ostavi starce i dugo tražaše mesto koje bi odgovaralo svima uslovima bezmolvija i pustinjske tišine. Ali traženje bi uzalud, i on poče padati duhom i pometati se. U to vreme, pomisli kao gust oblak nadneše se u njegovom srcu i stadoše ga uzrujavat

Izvor: Crkveni Kalendar