Sveti prepodobni Amon

ŽITIJE PREPODOBNOG OCA NAŠEG
AMONA
PREPODOBNI otac naš Amon beše rodom Egipćanin. Još u detinjstvu ostade siroče. Odgajen u strahu Božjem, on izrana ljubljaše čitanje Božanskih knjiga. A kad Amon postade punoletan, njegov stric ga stade terati da se oženi. Pretpostavljajući devstvo braku, ali u isto vreme želeći da ispuni volju svome stricu, Amon stade razmišljati na koji bi način sjedinio to dvoje. I on postupi ovako. Na dan svadbe, kada se svi raziđoše, i on se obrete u ložnici sam sa nevestom, zatvorivši vrata on reče nevesti: Poslušaj me, sestro, i pristani na ono što ću ti reći: brak u koji smo stupili nimalo nije bolji od devstvenosti, stoga ćemo dobro učiniti ako ne budemo spavali zajedno već odvojeno, da bismo, sačuvavši devstvenost, ugodili Bogu.
Rekavši to, Amon izvuče iz svojih nedara knjižicu i stade kao od lica Hrista i Apostola čitati devojci, koja nije znala Pisanija, spasonosne reči Božanskog učenja. Čitajući on je, po danoj mu od Boga blagodati, i od sebe dodavao pouke i savetovao joj da vodi čist i angelski život. A ona tronuta, reče: Gospodine moj, pristajem na sve što mi govoriš; i pošto ti pretpostavljaš devstveni život, to i ja isto hoću, i gotova sam činiti sve što mi narediš. - Tada Amon reče: Hoću da živimo odvojeno: ti u jednoj kući, a ja ću u drugoj. - No nevesta, ne želeći takvu podvojenost, reče: He, gospodine moj, živećemo u jednoj kući, ali ćemo odvojeno spavati.
Pošto se tako dogovoriše, oni stadoše voditi devstveni život. I njihov brak postade vrt u kome cvetaju krinovi devstvenosti, vrt ograđen celomudrijem i rashlađivan rosom Duha Svetoga. U takvom braku oni provedoše osamnaest punih godina, provodeći vreme u velikim podvizima: u postu i uzdržanju, u bdenju i molitvama, i telesnom radu. Devstvenica je u kući radila i trudila se, a Amon je mučio svoje telo radeći po čitav dan u svojoj bašti. Uveče pak, po povratku kući, on je sa svojom svetom suprugom, ili bolje reći sestrom, jeo po malo hleba. U ponoći su oboje ustajali na molitvu. Rano zorom Amon je opet odlazio na svoj posao, i radio do uveče. Tako ovo dvoje u mladim godinama svojim, živeći kao usred ognja, ne sagoreše: jer umrtviše ude svoje što su na zemlji - strasti svoje.
Vodeći takav život osamnaest godina, oni dostigoše savršenu čistotu i svetost. I jednom devstvenica reče Amonu: Htela bih ti nešto reći, gospodine moj; poslušaš li me, po tome ću poznati da me zaista ljubiš u Bogu. - On joj odgovori: Reci, sestro, i ako bude korisno, ja ću te poslušati. - Tada devstvenica reče: Goepodine moj, više će nam dolikovati da živimo sasvim odvojena. Ti si čovek svet i pravedan i čist, i ja, koliko mogu, sledujem tvome životu. Hajde da živimo potpuno odvojeno, da bi i drugi imali koristi od nas. Nije dobro da tvoja tako velika vrlina, zbog zajedničkog života sa mnom, bude sakrivena od onih koji bi se mogli koristiti njome i podražavati tvoje celomudrije. - Čuvši to, Amon proslavi Boga koji prikloni srce njeno ka sasvim odvojenom životu, za kojim je on odavna žudio. I reče joj: Gospođo sestro moja, ako je TO no volji tebi, onda da napustimo zajedničko stanovanje. Eto, ti ostani u ovoj kući, a ja ću otići na druto mesto.
Pošto se pomoliše Bogu, oni se rastadoše. Amon ode u Nitrijsku Goru i zamonaši se, a tobožnja njegova žena, ostavši u kući svojoj, za kratko vreme sabra mnoštvo devojaka i unevesti ih Hristu, a sama postade njima igumanija.
Nastanivši se u Nitrijskoj Gori Amon provoćaše pustinjački život, u kakvim trudovima i podvizima to samo jedini Bog zna, kome on dan i noć služaše u toplini duha. I provede u tom pustinjačkom životu dvadeset dve godine, i pokaza se savršen monah. A Bog proslavi svoga ugodnika davši mu dar iscelenja, i svetitelj isceljivaše razne bolesti ljudi koji dolažahu k njemu.
Jednom dovedoše k njemu mladića koga beše ujelo beeno pseto. Za vreme napada mladić je grizao svoje telo. Roditelji njegovi, pripadajući k nogama svetoga Amona, moljahu ga da im isceli sina. No svetitelj im reče: Što mi muke zadajete tražeći od mene ono što prevazilazi moje sile. Ta u va

Izvor: Crkveni Kalendar