Sveti prepodobni Apolonije

ZNAMENITI pustinjak Misirski. U petnaestoj godini odrekao se sveta i povukao na neku goru, gde je četrdeset godina proživeo, hraneći se samo rastinjem poljskim. Stekavši iz detinjstva naviku u vrlinskom životu, on izvrši velike podvige, te jednom ču glas Božji koji mu reče: "Apolonije, idi sada u naseljena mesta, jer ti treba da duhovno rodiš za mene izabrane ljude".
Posle toga Apolonije odmah krenu u obližnju pustinju, i tamo se u podnožju gore nastani u jednoj maloj pešteri. Tu se on, preklonivši kolena, u toku čitavih dana molio Bogu. Hranio se hranom koju mu je Bog slao po anđelu. Ta pustinja beše blizu naseljenih mesta, i prepodobni, posećujući po vnušenju Svetoga Duha ta mesta, sabra oko sebe veliko mnoštvo inoka, oko pet stotina ljudi, i rukovođaše ih u raznim podvizima monaškog života. On je sa njima zajedno uzimao hranu samo nedeljom, a u sve ostale sedmične dane nije jeo ništa: ni hleba, ni sočiva, niti išta drugo spremljeno na vatri, nego se hranio isključivo divljim pustinjskim rastinjem.
Prepodobni Apolonije zavede u svojoj obitelji ovakvo pravilo: inoci koji su se podvizavali s njim, nisu uzimali hranu dok se najpre ne pričeste Svetim Hristovim Tajnama, Obično su se pričešćivali svaki dan oko devet sati pre podne, pa su potom inoci sedali za trpezu, i za vreme obeda svaki dan slušali pouku. Ostalo vreme dana svi su oni provodili u korisnim poslovima, i time izgonili iz svojih pomisli lukava vnušenja đavola. Rukovodeći mnoge inoke u takom životu, sveti Apolonije dožive duboku starost i preseli se ka Gospodu 395. godine.