Sveti prepodobni Aksentije

Za carovanja Teodosija Mlađeg beše u Carigradu vrlo ugledan i znamenit vlastelin među carskom vlastelom i dvorjanima, po imenu Aksentije. Sin Persijanca Ade. Odličan znalac Svetog Pisma i svetovne filosofije, pritom ukrašen dobrim delima. Upoznao se sa prepodobnim Markijanom, koji kasnije bi ekonom Velike Crkve, i sa vrlinskim monahom Jovanom iz manastira svetog Jovana Preteče u carigradskom predgrađu, i sa drugim bogobojažljivim ljudima. Drugujući s njima, on zažele da podražava njihovo žitije. Zato ostavi sujetu ovoga sveta, i slavu, i vrevu, i zamonaši se, i tako postade vojnik Nebeskog Cara, Hrista. I beše najpre služitelj Božji u đakonskom činu, zatim u svešteničkom. I dobi od Boga vlast nad demonima, da ih izgoni iz ljudi. Zbog toga postade slavan u Carigradu. Ali, izbegavajući ljudsku slavu, i žudeći za pustinjačkim životom, on napusti mnogoljudni grad, ode u Vitiniju, i nastani se na gori Oksiji blizu Halkidona. Jer došavši na tu goru, dopade mu se, i on stade na jednu stenu, podiže svoje svete ruke, slaveći Boga i govoreći: Gospode, Ti si me sam doveo ovde, i ja sam pun nade (Ps. 4, 8). Ova se gora posle prozva Aksentijeva Gora, kao što piše u žitiju prepodobnog Stefana, koji je kasnije na toj istoj Gori monahovao, i za ikone postradao.
Živeći na toj Gori, prepodobni bi pronađen od čobana koji su tražili zalutalo stado ovaca. A stado pronađoše molitvama prepodobnoga. Čobani razglasiše prepodobnoga. I počeše k njemu dolaziti mnogi: jedni radi iscelenja, jer molitve njegove isceljivahu od svakovrsnih bolesti, a drugi - radi koristi duševne. Zatim se iz okolnih sela skupiše pobožni ljudi, i sazidaše mu keliju na vrhu Gore. Zatvorivši se u njoj, prepodobni je kroz mali prozorčić razgovarao sa posetiocima, upućujući ih na vrlinu, i isceljujući bolesnike. On beše izvor isceljenja, pun blagodati Božje. I iz raznih gradova dolažahu k njemu kao k besplatnom lekaru.
Jednom dođe k njemu jedna slepa žena iz Nikomidije, zapomažući: Smiluj se na mene, slugo Boga višnjega! - A on svima prisutnima reče: I ja sam čovek grešan, i podložan strastima kao i vi. Ako pak verujete da će Onaj, koji je iscelio slepog od rođenja, pogledati i na ovu ženu, onda se usrdno pomolimo svi Bogu za nju! - I pošto se svi moliše Bogu, svetitelj se dotače očiju njenih, i reče: Isceljuje te Isus Hristos, istinita svetlost. - I odmah progleda žena. I svi blagodariše Boga. A ta žena dade veliku milostinju ništima, koji boravljahu na toj Gori, proseći od posetilaca svetiteljevih. O njima se i sam svetitelj staraše preko svojih učenika, i razdavaše im donošeni hleb.
Pored dara isceliteljskog prepodobni je imao i dar prozorljivosti. Jednom dođoše k njemu dva čoveka: jedan pravoslavac, a drugi jeretik. Svetitelj ljubazno dočeka pravoslavca, i razgovaraše s njim o koristi duševnoj, a zlovernom jeretiku ne reče ni reči, prozirući u njemu neverje. I kad iziđoše od svetitelja, stade zloverni grditi i ružiti prepodobnog, nazivajući ga licemerom. I dok još behu na putu ka svojim kućama, srete ih sluga ovog jeretika i saopšti mu da je njegova kći poludela, i da je demon ljuto muči. Ova ga vest silno ožalosti. I uvidevši svoj greh, on odvede prepodobnom svoju ludu kćer, smireno ga moleći. I isceljena bi devojka od demonskog mučenja, a otac njen od zloverja.
Jednom dođoše k prepodobnome dva gubavca, moleći ga da ih isceli. I svetitelj ih upita: Kakvi su to vaši gresi, te vas snađe ova kazna od Boga? A oni, poklonivši mu se, rekoše: Smiluje se na nas, slugo Hristov, i pomoli se za nas da ozdravimo! Svetitelj im na to reče: braćo, ovo vas je snašlo zbog vaših zakletvi, jer ste navikli da se često kunete i zaklinjete, pa ste time razgnevili Boga. - A kod oni to čuše, behu poraženi otkuda zna grehe njihove. I padoše na zemlju, kajući ce. A prepodobni, sažalivši se na njih, pomaza ih svetim jelejem od glave do nogu. govoreći: Isceljuje vas Isus Hristos, a ja sam čovek grešan. - I tog časa se gubavci očistiše od bolesti svoje.
Jednom prilikom neki roditelji dovezoše na kolima svog raslabljenog sina. Roditelji pripadoše k svetitelju,