Sveti prepodobni Vasilije Novi

Desete godine carovanja blagočestivih careva grčkih Lava Mudrog i Aleksandra brata njegovog, sinova cara Vasilija Makedonca, neki magistrijani vraćahu se po carskom naređenju iz Azije u Carigrad. I kada iđahu pored jedne neprohodne puste planine ugledaše gde po njoj ide čovek u poderanoj odeći, izgleda neobičnog i strašnog, kao odrastao u pustinji. Oni potrčaše za njim, uhvatiše ga, i po njegovom neobičnom izgledu mišljahu da je uhoda. Pošto ga vezaše, odvedoše ga sa sobom u Carigrad. Tamo se prijaviše caru, pa ga tom prilikom obavestiše o uhvaćenom čoveku. Videvši ga, car Lav ga predade na istjazanje patriciju Samonu, rodom Agarjaninu, da ispita ko je, otkuda je i kako se zove. Uzevši čoveka Božjeg, Samon ga odvede domu svom. I kada Samon zasede gordo sa svojim savetnicima, naredi da preda nj, izvedu blaženoga. Izveden pred njega, blaženi mu ne odade dužno poštovanje i poklonjenje. I Samon ga upita: Ko si ti, i otkuda si, i kako ti je ime? No on mu ne odgovori, već stajaše ćuteći i gledajući u njega svojim krotkim očima. Samon ga ponovo upita: Kaži nam, odakle si? A sveti mu na pitanje odgovori pitanjem: A ti, ko si, i odakle si? Na to mu Samon odvrati: Mi tebe pitamo, ko si i odakle si? A ko sam ja, ne treba pitati. No kad već hoćeš da znaš ko sam, reći ću ti: ja sam Samon, patricije i starešina carskih komornika. A sada nam ispričaj ti ko si, i otkuda si, i kakav život provodiš. Blaženi mu odgovori: Ja sam stranac, jedan od živih na zemlji.
Samon mu na to reče: Onda dobro kažu za tebe da si uhoda, koji je došao da uhodi grčku carevinu. Prepodobni ništa ne odgovori na to. I mnogi prisutni primoravahu ga da im kaže ko je. A on im ne dade odgovora. Tada Samon naredi da se odmah tu donesu gvozdene batine, i suve žile volovske, i druge strašne sprave za mučenje, eda bi se blaženi uplašio i ispričao ko je i otkuda je. A on, gledajući sve to, ništa ne odgovaraše.
Tada Samon naredi da ga četvorica rastegnu, i da ga biju volovskim žilama postavljajući mu pitanje: ko si? Žestoko bijen, svetitelj ne odgovaraše već trpljaše ćuteći. I biše ga dotle, dok im se ne učini da će već brzo izdahnuti. Onda ga uzeše kao kladu, pošto nije mogao da ide, i baciše ga u tamnicu.
Sutradan neukrotiva zver Samon sede za sudijski sto i naredi da mu opet dovedu sužnja. Poslanici nađoše tamnička vrata čvrsto zaključana, a njega ugledaše gde stoji pred tamnicom zdrav telom i čeka ih. I oni se tome veoma začudiše. I pitahu ga: Kaži nam kako si izašao iz tamnice, kada su vrata čvrsto zaključana? Blaženi im ništa ne odgovori, već pođe s njima da predstane patriciju. A neki od njih izmakoše napred i saopštiše Samonu kako ga nađoše izvan tamnice. Čuvši to, udivi se Samon i svi prisutni, ali ne verovahu što im kazivahu. Neki pak govorahu da je mađioničar, i da je pomoću mađija učinio takvo čudo.
I patricije Samon opet dugo pitaše svetitelja s revnošću i s pretnjama, da im kaže ko je. A prepodobni im ne dade odgovora. Samon se onda silno razgnevi i naredi da ga prostru po zemlji i protegnu, pa nemilice biju motkama sve dok ne kaže ko je i otkuda je. I bijen bi dugo, da šest motki slomiše. A on junački trpljaše duboko ćuteći i ništa ne odgovarajući. I svi se divljahu neiskazanom trpljenju i ćutanju prepodobnoga. Onda reče Samon: Znam da će se ova uhoda hvaliti i govoriti kako nas je ćutanjem pobedio. No tako mi zdravlja samodržaca, ja mu neću dopustiti da se pohvali i da nam se naruga. I naredi da mu u toku sedmice svaki dan udaraju po trista udaraca bičem, i po trista batinom. A on trpljaše te muke, tajeći svoju vrlinu: jer on od mladosti beše monah, i povuče se u pustinju, i skitaše se po njoj mnogo godina, provodeći surovo žitije, hranjaše se samo zeljem, hođaše bos, odeven u prnje. I ne hoćaše nikome da priča to vrlinsko žitije svoje, zbog toga i ćutaše, držeći se reči Gospodnje: Da ne zna levica tvoja što čini desnica tvoja (Mt. 6, 3). Jer svaki koji objavljuje dobra dela svoja, primiće platu svoju - pohvalu od ljudi, a biće lišen večne slave. Ko pak želi večnu nagradu, skriva od ljudi svoju vrlinu; i ako ga