Sveti prepodobni Visarion

Veliki među Ocima Visarion bi rođen i vaspitan u Egiptu. On od detinjstva zavole Boga, i sveta svetlost zasija u srcu njegovom. I on sačuva sebe čista od svake grehovne prljavštine, i ne okalja duhovnu odeždu u koju se obuče krštenjem svetim. Posetivši sveta mesta u Jerusalimu, on tamo vide prepodobnog Gerasima, koji kraj Jordana provođaše pustinjački podvižnički život, i kome služaše lav. Isto tako on vide i mnoge druge podvižnike, koji življahu tamo po raznim mestima i sijahu svojim vrlinama; razgovarajući s njima on izvuče mnogo koristi za svoju dušu.
Vrativši se u svoj zavičaj, Visarion steče sebi duhovnog oca u prepodobnom Isidoru Pelusiotu. Često dolazeći k njemu, Visarion dobijaše od njega mnogo korisnih pouka i odavaše se sve strožijem i strožijem životu. Najzad, razdavši sirotinji sve svoje imanje što mu beše ostalo od roditelja, on se odreče sveta i postade monah. I udaljivši se u jedno pusto mesto, on provođaše život u bezmolviju, u samotnom molitvenom tihovanju. I iznuravajući sebe mnogim trudovima, i umrtvljujući telo svoje isposničkim podvizima, on se, iako u telu, upodobljavaše Bestelesnim Silama. Pošćenje njegovo beše neizmerno: ponekad po čitavu nedelju ništa nije okušao, a ponekad je i po četrdeset dana provodio bez hrane i pića. Jednom, stavši na jednom otvorenom mestu usred trnja, sa rukama i očima i umom podignutim k nebu, on provede na bogomislenoj molitvi četrdeset dana i četrdeset noći, stojeći nepokretno kao stub. Za sve to vreme on se nimalo ne pomeri telom s mesta, niti što okusi, niti što progovori s kim, niti zadrema, niti malaksa od prirodne nemoći, niti um svoj skrenu ka zemnom, nego, podražavajući Bestelesne Sile, sav ustremljen ka Bogu sozercavaše Ga očima duše. Zato se on i udostoji od Boga velike blagodati: njemu bi dat toliki dar čudotvorstva, da u tome beše sličan drevnim svetim prorocima.
Tako se on usliči Mojsiju: jer kao što nekada Mojsije, drvetom pokazanim mu od Boga, pretvori u pustinji gorku vodu u slatku, da bi napojio žedni Izrailj, tako i prepodobni Visarion molitvom i krsnim znakom zasladi gorčinu vode morske, da bi napojio učenika svog, iznemoglog od žeći. Jer kada on sa učenikom svojim hođaše u pustinji kraj mora, učenik njegov veoma ožedne od putnog napora i silne žege, pa reče svetitelju: Avo, ja sam veoma žedan. Prepodobni onda, satvorivši molitvu i osenivši more krsnim znakom, reče svom učeniku: U ime Gospodnje zahvati i pij! - Učenik zahvati iz mora vodu čuturicom koju je sa sobom nosio, i okusivši je, vide da je slatka, ukusna i hladna, kao da je iz planinskog studenca. Pošto se dovoljno napi vode i rashladi, učenik zahvati iz mora još vode u čuturicu za put. Opazivši to, starac reče učeniku: Čedo, zašto napuni čuturicu vodom? Učenik odgovori: Oprosti mi, oče! Ja zahvatih vodu za put, da me ne bi ponova izmučila žeđ. A starac mu na to reče: Bog koji je prisutan na ovom mestu, prisutan je i na svakom drugom mestu i, kao ovde, tako i na svakom mestu On može dati vodu žednome. - A učeniku tome beše ime Dula.
Prepodobni Visarion usliči se i Isusu Navinu: jer kao što Isus Navin, pobeđujući Amorejce, zaustavi sunce, tako učini i ugodnik Božji Visarion. Naime: kada on sa svojim učenikom putovaše ka jednome starcu, i sunce stade zalaziti, a još se mnogo imalo putovati, sveti podvižnik se pomoli Bogu, govoreći: Molim Ti se, Gospode, naredi da sunce stane, dok ne stignem k sluzi Tvome. - I bi tako: sunce ne zađe sve dok prepodobni ne stiže k tome starcu.
Sveti Visarion beše sličan i svetom proroku Iliji: jer u vreme suše on nizvede s neba na zemlju obilnu kišu. I to on učini ne jedanput, i ne dvaput, već mnogo puta.
Još i proroku Jeliseju beše sličan sveti Visarion: jer kao što ovaj Ilijinim ogrtačem razdvojivši vodu prelažaše reku Jordan, tako i sveti Visarion molitvom svojom pretvarajući prirodu vode u tvrd put, iđaše po vodi: veliku reku Nil on pređe kao po suvu, i svuda gde god bi pri putovanju naišao na reke, prelazio ih je kao po suvu, ne okvasivši noge.
Jednom, kada prepodobni Visarion boravljaše u skitu, b