Sveti prepodobni Konstantin Sinadski

PREPODOBNI Konstantin rodio se u gradu Sinadu, i beše poreklom Jevrejin. Još kao veoma mlad on jednom, idući sa svojom majkom, vide jednoga hrišćanina gde zevnu i odmah krsnim znakom zakrsti svoja usta. Od tada i on stade raditi to isto ugledajući se na hrišćanina. I ne samo to, nego on poče činiti sa toplom verom i druga hrišćanska dela. Zbog toga lice mu stade sijati nekim božanskim sjajem, i sam ga Bog naučavaše hrišćanskim istinama. Pri tome on se strogo pošćaše, danima i danima ne uzimaše hrane, kao da nije osećao glad. To bi za neke iz njegove okoline sablazan: jednom ga bestidno napade jedna jevrejska devojka, no on se prekrsti i ona pade mrtva, ali je on zatim vaskrse. I ovaj hristočežnjivi mladić, vođen Božanskim oblakom, otide u jedan manastir, zvani Fuvution, gde življahu tada veliki muževi, koji sijahu monaškim podvizima i vrlinama. Izveden pred igumana manastira, Konstantin mu ispriča ove podrobno o sebi. Iguman naredi da mu donesu krst, i zapovedi Konstantinu da se pokloni krstu i da ga celiva. Blaženi Konstantin se s radošću pokloni časnome krstu, i celiva donji kraj krsta, i - o čuda! krst se podiže i položi sebe na njegovu česnu glavu, ubeleži se na njoj, i osta mu na glavi čudotvoran otisak krsta sve do same smrti njegove.
Posle toga primi on sveto krštenje, i dobi ime Konstantin. Onda se svom dušom odade duhovnim podvizima, i još pre svog monaškog postriga prevaziđe sve monahe toga manastira svojim isposništvom i podvižništvom, ugledajući se pri tome na svetog apostola Pavla, tojest baveći se kožarskim poslom. A kada Konstantin izgovaraše monaške zavete Bogu, mesto gde se to dešavaše ispuni se divnog miomira; kada ulažaše u crkvu, vrata se crkvena sama otvoriše pred njim. Zbog velike čistote duše on se udostoji još i osobitog dara prozorljivosti: pred očima njegovim behu otkrivene sve pomisli svakog brata.
Iz ove obitelji prepodobni Konstantin ode na Olimp, odatle otide u Ataliju, prešavši preko goleme reke idući po njoj kao po suvu; zatim poseti grad Miri u Likiji i mnoga druga mesta, pa se opet vrati na Olimp. Tu blaženi Konstantik provede četrdeset dana u postu bez hrane, i to do pojasa zakopan u zemlju. Posle toga on i protiv svoje volje primi prezviterski čin. Zatim pređe u Atroju, ne napuštajući nikada svoje podvige. Na osam godina pre prorekao dan svoje smrti. I shodno tome predskazanju on mirno se prestavi i otide ka Gospodu.