Sveti prepodobni Kozma Zografski

Spomen 22. septembar

Prepodobni Kozma beše Bugarin, poreklom od plemićske familije bugarske. Pobožno vaspitavan, on u mladosti dobro izuči i grčki jezik pored svog rodnog jezika. Kada Kozma posta punoletan, roditelji htedoše da ga ožene; ali on, plameno žudeći za monaštvom, potajno ode od njih u Svetu Goru Atonsku. Radosno stigavši u Svetu Goru on ode u manastir Zograf, gde ga s ljubavlju primiše. Dirnut takim prijemom i oduševljen strogošću monaškog života njihovog, Kozma se reši da tu i ostane. Poslušan u svemu, Kozma usrdno vršaše sve nalagane mu poslove, i kad postade monah bi određen za eklesijarha.
Prve godine njegovog svetogorskog života značajne su po tome što on bi udostojen videti brigu Presvete Majke Božje o Svetoj Gori. Desilo se to na Blagovesti, Slavu manastira Vatopeda. O ovom prazniku sa ostalom Zografskom bratijom dođe u Vatoped i Kozma. Na svoje veliko iznenađenje, vide on kako jedna žena carske krasote i veličanstvenosti rukovodi svim i u hramu za vreme bogosluženja, a potom i u trapezi. To veoma smuti i ožalosti mladoga monaha. "Kako je to?" pitaše se zbunjeni Kozma, "u Svetoj Gori žena?" A kad se vrati u svoj manastir Zograf, starac ga njegov upita: Što si tako tužan? Kozma mu onda ispriča šta je video u Vatopedu. Starac ga upita: Kako je izgledala ta žena, i kakva odeća beše na njoj? Kozma mu opisa, a starac mu na to sa uzdahom reče: I ti se nisi dosetio, ko je ona? To je carica Atona Presveta Bogorodica. Ona ovde blagoizvoljuje starešinovati kod nas. - Čuvši to, Kozma ushićeno zablagodari Nebeskoj Carici što ga udostoji javiti se njemu, prostome Kozmi.
Posle izvesnog vremena Kozma bi posvećen za jerođakona, a potom za jeromonaha. To mu dade nov povod, te on naloži na sebe još veće podvige, da bi što besprekornije mogao vršiti svoju svešteničku dužnost i obavljati manastirska poslušanja.
Jednom ostavši sam u crkvi sveti Kozma se molitvom obrati svetoj ikoni Presvete Bogorodice i zavapi: Presveta Bogorodice! pomoli se Tvome Sinu i Bogu, da me uputi na put spasenja! - Samo što on izgovori to, ču glas Bogomajke: Sine n Bože moj, nauči slugu Tvoga kako da se spase. - Na to se ču odgovor: Neka se udalji iz manastira na bezmolvije, na usamljeničko molitveno tihovanje.
Doznavši na taj način volju Božiju, prepodobni Kozma se sa blagoslovom nastojatelja udalji u obližnju pustinju i useče sebi pećinu u steni, na zapadnoj strani od manastira. Kako se tamo podvizavao sveti Kozma, to samo jedini Bog zna. Ipak i ljudi su mogli izvesti izvesne zaključke o tome, jer čudesni otšelnik za čistotu svoga života i teške podvige dobi najzad dar predznanja i prozorljivosti.
Jednom dođoše kod Kozme dva jeromonaha iz Hilendara da vide kakav život vodi ovaj pustinjak. Međutim, idući k njemu oni usput sakriše u šumi tikvicu sa vinom, sa namerom da je pri povratku uzmu. Kozma ih predusretljivo primi, porazgovara sa njima o duhovnim stvarima, i pri rastanku im reče: Tikvicu sa vinom koju sakriste na putu, razbijte, jer se u nju uvukla zmija i pustila svoj otrov u vino. - Udivljeni takvom prozorljivošću, hilendarci pri povratku razbiše tikvicu i stvarno nađoše zmiju. I oni uzneše blagodarnost Bogu što ih spase smrtonosnog otrova prozorljivošću svetog pustinjaka Kozme.
Jednom, na Veliki Četvrtak zorom rano prepodobni Kozma ugleda u vazduhu dušu hilendarskog igumana gde se bori sa demonima, i posla svog učenika u Hilendar sa ovakvom porukom: Neka se bratija mole za preminulog igumana; on se u vazdušnim prostranstvima bori sa zlim dusima. - K a d a _ bratija H i lendarska čuše ovakvu poruku rekoše: Mi videsmo igumana na jutrenju, i on posle jutrenja ode da se sprema za služenje svete liturgije; zašto nam onda tvoj starac šalje tako neumesnu po ruku? Šenuo, a pravi se svetac! Ipak oni odoše u keliju k igumanu, i ugledaše igumana zaista mrtva, jer beše naprasno preminuo.
Na severozapadu od manastira Esfigmena nalazi se gora Samar. Tamo se usamljivao na podvig inok Damjan, no imao je zapovest od svog duhovnog oca: da nikada ne ostaje noćiti u tuđoj keliji. Međutim jednom, primoran nekom naročitom potrebo

Izvor: Crkveni Kalendar