Sveti prepodobni Kiriak Otšelnik - Miholjdan

Spomen 29. septembar

Prepodobni Kirijak rođen je u Korintu, od oca Jovana, prezvitera svete saborne crkve, i matere Evdoksije. Rođen je u poslednje godine carovanja Teodosija Mlađeg. Srodnik prepodobnoga episkop Korintski Petar proizvede ga u ranoj mladosti za čteca saborne crkve u Korintu. Kirijak svesrdno čitaše od jutra do mraka i od mraka do jutra božanstvene knjige Svetoga Pisma, diveći se kako Bog od samog početka sveta sve premudro uredi za spasenje ljudsko, kako u svakom naraštaju udostoji velike časti i divno proslavi one koji Mu ugodiše. Jer On Avelja proslavi zbog žrtve; Enoha prenese u raj zato što Mu ugodi; On sačuva od potopa Noja, tu iskru roda ljudskog, zbog njegove pravednosti; Avrama učini ocem mnogih naroda zbog vere njegove; pokaza da Mu je prijatno Melhisedekovo pobožno sveštenstvo; uzveliča Josifa zbog njegovog celomudrija; u licu Jova dade celome svetu primer trpljenja; Mojsija načini zakonodavcem; Isusu Navinu dade silu da zaustavi sunce i mesec; javi u Davidu proroka, cara i praoca Hrista Spasitelja; plamen Vavilonske peći pretvori u rosu za Mladiće. No najviše se Kirijak divljaše razmišljajući o besemenom začeću i rođenju Hrista Spasitelja, kako Djeva postade Majkom, očuvavši nepovređenim svoje devstvo, kako Bog Reč ne izmenjujući se postade čovek, zapleni krstom ad i, zgazivši zavodnika - zmiju, opet uvede Adama u raj. Razmišljajući o tome i čitajući žitija svetih, blaženi Kirijak goraše duhom, i srce mu se otvori za strah Božji, i on stade žudeti da podražava ugodnike Božje, i smišljaše kako da otputuje u sveti grad Jerusalim, i tamo, odrekavši se sveta, služi jedinome Bogu. Zauzet takvim mislima, on jedne nedelje ču u crkvi gde se čitaju iz Evanđelja ove Hristove reči: Ako ko hoće za mnom ići, neka se odreče sebe i uzme krst svoj, i ide za mnom (Mt. 16, 24). Shvativši da se ove reči odnose na njega, Kirijak odmah iziđe iz crkve, i ne govoreći niko me o svojoj nameri ode na pristanište; tamo nađe jednu lađu koja je išla za Palestinu, uđe u nju s nadom u Boga, i otputova na njoj. Kirijaku beše osamnaest godina kada, kao drugi Jakov, otide iz doma oca svoga ostavivši sve radi Boga. I ubrzo stiže u sveti grad Jerusalim, gde episkopom beše Anastasije; to bi u osmoj godini njegovog episkopstvovanja i u devetoj godini carovanja cara Lava.
Posetivši sveta mesta, Kirijak dođe k nekom čoveku Božjem po imenu Evstorgiju, koji beše ustrojio manastir blizu Svetoga Siona. Ovaj ga primi, i Kirijak provede tamo zimu. Gledajući podvige monaha, Kirijak se i sam poče podvizavati u monaškom životu, i kao po lestvici on uzlažaše iz sile.u silu na vrh vrlinskog života. No živeći u obitelji Evstorgija on slušaše od mnogih o svetom Jevtimiju, koji je ustrojio lavru u pustinji, i o savršenom življenju njegovom; stoga on umoli blaženog Evstorgija da ga otpusti u Jevtimijevu lavru, jer je voleo pustinju i želeo da živi u njoj. Poučivši Kirijaka kako valja, Evstorgije ga otpusti s molitvom i blagoslovom k prepodobnom Jevtimiju. Jevtimije ga s ljubavlju primi, provideći u njemu buduće darove Božje, i ubrzo ga svojim rukama obuče u shimu i posla na Jordan k svetome Gerasimu, koji beše zamenio velikog Teoktista koji otide ka Gospodu. Videći da je Kirijak još suviše mlad, sveti Gerasim mu naredi da živi kod njega u opštežiću manastirskom i da vrši razna poslušanja.
Kirijak se pokaza gotov na sve trudove, i prebivaše u kujni sekući drva, noseći vodu i spremajući jela; uopšte svako poslušanje on vršaše s blagodarnošću, i dan i noć ne dajući sebi odmora on iznuravaše telo svoje. Danju je svesrdno radio za manastir, a noću je stajao na molitvi, malo kad predajući se snu; a postio se strogo: jeo je svaki drugi dan hleb i vodu. Kada se pak dešavalo da po običaju u praznične dane okusi malo vina, on ga je razblažavao vodom; tako je i jelej razblažavao.
Videći tako uzdržanje u mladim godinama njegovim, prepodobni Gerasim se divljaše tome i zavole Kirijaka. U Gerasima bejaše običaj da u Svetu Četrdesetnicu odlazi u najdublju pustinju, zvanu Ruva, kuda se katkad povlačio i prepodobni Jevtimije. ljubeći blažen

Izvor: Crkveni Kalendar