Sveti prepodobni Damjan

Prepodobni otac naš Damjan došao je vrlo mlad u manastir Esfigmen na Svetoj Gori, gde je živeo primernim monaškim životom. Zatim je izišao u samoću i bezmolstvovao blizu manastira Esfigmenskog, na brdu zvanom Samarija, koje se nalazi između manastira Esfigmena i Hilendara. Uživao je naročito prijateljstvo svetog Kozme Zografskog, kao što se vidi iz žitija ovoga. Blaženi Damjan bejaše istinski poslušnik i siguran čuvar otačkih naređenja. To ce naročito vidi iz seledećeg. On imađaše od svog starca zapovest: da nikada ne noći van svoje kolibe. Jedanput ode on k jednom duhovniku koji je živeo blizu manastira Hilendara. No pošto ga ne zateče doma, on ga čekaše sve dok se ne poče smrkavati. Ostavivši mu svoju poruku, sveti krenu k svojoj kolibi. Ali kako već beše veče, a i vreme maglovito i kišovito, to ga bratija te kelije moljahu da prenoći kod njih. No Damjan, imajući na umu zapovest svoga starca, ne pristade na njihovu molbu već pođe ka svojoj kolibi. Ali zbog velike kiše i mraka on ubrzo zaluta s puta. Ne znajući ni kuda da ide, ni gde se nalazi, prepodobni zavapi iz dubine duše: "Gospode Isuse Hriste, spasi me, - ginem!" - I gle čuda! u tom trenutku on se na neki način obrete pred svojom kolibom.
Po prestavljenju preblaženog, koje bi 1280. godine, do četrdeset dana, iz njegovog je groba izlazio neizrecivo divan i tako jak miris, da su ga čak dole, u manastiru Esfigmenu, na rastojanju od po sata hoda, oci osećali. Tako Bog proslavi Svog ugodnika radi bogougodne čistote i istinske uzvišenosti njegovog života. Molitvama njegovim neka se i mi udostojimo večne slave! Amin.