Sveti prepodobni Erazmo, inok pečerski

Spomen 24. februar

Mudrima je venac bogatstvo njihovo, kaže premudri Solomon (Prič. 14, 24). I to naročito kada bogatstvom svojim ukrašavaju crkve Hristove, jer time stiču carstvo nebesko. Takav ukrasitelj hramova Božjih beše prepodobni otac naš Erazmo, inok Pečerski. Radi toga on dobi venac carstva nebeskog iz ruke Venčavaoca milošću i dobrotom. Imajući ogromno bogatstvo od roditelja svojih, on mudro rasudi: monahu nije dopušteno imati zemaljska bogatstva. I pošto ljubljaše blagoljepije doma Gospodnjeg, on sve imanje svoje utroši na ukrašavanje crkve, i mnoge ikone u crkvi Pečerskoj okova zlatom i srebrom. Moleći se pred njima i sa verom i ljubavlju gledajući na njih, on i dušu svoju - tu crkvu Boga živoga i ikonu Božju - ukrašavaše ne veštastvenim zlatom i srebrom nego čistotom, ljubavlju i svima vrlinama monaškog zakona. O blagoljepiju svom on je zajedno s prorokom mogao reći: Miliji mi je zakon usta Tvojih nego tisuće zlata i srebra (Ps. 118, 72).
Sa prepodobnim Erazmom dogodi se ovakvo iskušenje: kada utroši sve imanje svoje i potpuno osiromaši, svi prestadoše obraćati pažnju na njega. Tada prepredeni sablaznitelj, đavo, stade ubacivati Erazmu u srce zlu misao, da on nikakvu nagradu neće dobiti što je sve svoje imanje utrošio na ukrašavanje crkve. Bolje bi bilo, govoraše mu đavo, da si ga upotrebio na milostinju ništima. - I Erazmo, ne rasudivši da mu ove sablažnjive misli našaptava đavo, pade u očajanje, i stade živeti u neradu i svakom nehatu, nepromišljeno provodeći dane svoje. Ali milostivi i pravedni Gospod, pamteći pređašnje vrline Erazmove, spase ga od pogibli na sledeći način:
Navede na njega ljutu bolest; i Erazmo, približivši se kraju života, ležaše teško bolestan, sedam dana ne govoreći ništa i ne otvarajući oči. A osmoga dana dođoše k njemu sva bratija i, videći njegovo strašno umiranje, užasavahu se i govorahu: "Teško, teško duši ovoga brata, jer provede život u lenosti i u gresima, a sada on vidi nešto i usplahiren je, pošto duša njegova ne može da izađe iz tela".
I gle, blaženi Erazmo, kao da nikada nije bolovao, odjednom se podiže, sede, i reče monasima: Oci i braćo, zaista je tako kao što kažete. Ja sam grešan i ne pokajah se. Ali evo, sada mi se javiše prepodobni oci naši Antonije i Teodosije, i rekoše: "Molismo se za tebe Gospodu, i Gospod ti darova vreme za pokajanje". Potom videh i Prečistu Gospođu Bogorodicu onako kao što je na ikoni, držeći na rukama Predvečnog Mladenca - Sina svog Hrista Boga našeg, i sa Njom mnoštvo Svetih. I Ona mi reče: "Erazmo, pošto si ti ukrasio moju crkvu i obogatio je ikonama, to ću i ja ukrasiti tebe i uzveličati te slavom u carstvu Sina mog. Jer nište imate sa sobom na svakom mestu, a crkve moje nemate. Stoga ustani, pokaj se, i primi veliki anđelski obraz; a kroz tri dana ja ću tebe, očišćenog pokajanjem, uzeti k sebi, zato što si tako uzvoleo blagoljepije doma mog".
Izgovorivši ovo bratiji, blaženi Erazmo stade pred svima ispovedati grehe svoje ne stideći se. Zatim ustade, ode u crkvu, i bi postrižen u shimu. A trećeg dana radujući se otide ka Gospodu i k Presvetoj Majci Njegovoj, kao što mu Ona sama i proreče.
I tako se ovim jasno pokaza svakome, da je ukrašavanje crkve ikonama ugodno Bogu, i da zbog toga Gospod uvršćuje takve ukrasitelje u lik Svetih Svojih. Neka se te blagodati, molitvama svetog Erazma, udostojimo i svi mi pravoverni, u Hristu Isusu Gospodu našem, kome slava sa Bogom Ocem i Svetim Duhom, sada i uvek i kroza sve vekove. Amin

Izvor: Crkveni Kalendar