Sveti prepodobni Evsevije

Za ovog svetitelja ne zna se gde se rodio i ko su mu roditelji. Ono što o njemu znamo, to i saopštavamo. Pomoću svojih podvižničkih trudova on steče nebesku otadžbinu. Najpre je otišao u jedan manastir i postao monah, a docnije se udaljio na vrh jedne planine, kraj mesta zvanog Asiha. I tamo jedan mali prostor ogradio kamenim zidom; i tu živeo blaženi bez krova i pokrivača. Odevao se u kožu, a hranio raskvašenim graškom i bobom. Ponekad je uzimao po neku suvu smokvu, da bi okrepio nemoć tela. Od početka do duboke starosti neprekidno je živeo u krajnjem uzdržanju. U starosti izgubi većinu zuba. Ali ni tada ne promeni način ishrane i obitalište.
Za sve vreme svoga pustinjakovanja ovaj blaženi je junački podnosio sve nepogode vremenske. Lice mu beše opaljeno, i telo mršavo da mu se pojas nije mogao držati oko bedara, nego mu je padao dole. On je stoga prišio pojas za odeću.
Pošto su ga mnogi posećivali, i narušavali mu bezmolvije, molitveno tihovanje on se povuče u jedno obližnje asketište, podvizavalište. Ogradi jedan kraj zidom, i tu upražnjavaše svoje uobičajene podvige. Kažu da je u toku svih sedam nedelja Velikog Posta jeo samo dvadeset i pet suvih smokava, iako je patio od neke vrlo teške bolesti. U takvim neprekidnim trudovima i podvizima hrabri podvižnik dožive starost preko devedeset godina, i onda otide ka Gospodu, 440. godine.