Sveti prepodobni Jeftimije Dohijarski i učenik mu Neofit

SRBI po proishođenju aristokrati, i srodnici visokih aristokrata Vizantijskih. Jevtimije, najpre drug pa učenik svetog Atanasija Atonskog. A kada sveti Atanasije osnova Lavru i sakupi bratstvo, on postavi Jevtimija za dohijara, tojest ekonoma Lavre, zbog njegove skromnosti, krotosti, revnosti i ravnoangelnog života. Ovu dužnost prepodobni Jevtimije obavljaše bogobojažljivo i u srdno, kao da mu je od samog Boga naložena. Ali željan viših podviga, on dušom žuđaše za usamljeničkim molitvenim tihovanjem. Tu svoju žudnju on saopšti svome drugu, nastavniku i ocu - svetom Atanasiju. A ovaj predviđajući duhovnu korist od toga po spasenje mnogih, dade mu svoj blagoslov i otpusti ga. Izišavši iz Lavre, prepodobni Jevtimije sa nekoliko bratije podiže u mestu Dafni manastirčić u ime svetog Nikolaja Čudotvorca, i nazva ga Dohijarom, u znak sećanja na dužnost koju je vršio u Lavri. Budno motreći na svaki pokret svoje duše, on na svome usamljeničkom putu ka nebu udvostruči u svom manastirčiću post i molitvu. Svoju pak malu družinu on stalno podsticaše na molitvenu sabranost duhovnu, objašnjavajući im da je njihovo vojevanje, vojevanje ne sa telom i krvlju, nego s poglavarima i s vlastima i s upraviteljima tame ovoga sveta (Ef. 6, 12). No mrzitelj svakog dobra, đavo, učini svoje. Saraceni napadoše na Jevtimijev manastirčić u svetogorskom pristaništu Dafni, opljačkaše ga i pretvoriše u razvaline.
Prepodobni Jevtimije, koji blagovremeno primeti napadače, izbeže sa bratstvom u obližnju gustu šumu. A kad se vratiše na razvaline svoga manastirčića, sveti Jevtimije ne samo ne uzropta i ne klonu duhom, nego od sve duše uznese blagodarnost Bogu što ga poseti ovom mukom i milošću: mukom, jer ga pljačkaši lišiše imovine; milošću, jer bratija i on ostadoše u životu. I odmah se dadoše na traženje mesta zgodnijeg za usamljeničko molitveno podvizavanje. I vođen Bogom, prepodobni izabra mesto gde se i danas nalazi svešteni manastir Dohijarski. I ovaj manastir on podiže u ime svetog Nikolaja Čudotvorca. I tu on produži svom dušom i svom snagom podvizavati se u teškim monaškim podvizima, uzlazeći iz sile u silu, i tako služeći za obrazac i primer svome malome bratstvu.
Utom k prepodobnome Jevtimiju dođe iz Carigrada sestrić Nikola, jedan od prvih doglavnika i savetnika carevih. Još iz mladosti voleći monaštvo, Nikola najzad, posle smrti svojih roditelja, ostavi blesak i sjaj visokog dvorskog položaja i ogromna bogatstva ovoga sveta, i dođe u manastir k svetome ujaku na sirotovanje Hrista radi. Prepodobni Jevtimije ga obuče u monaški angelski lik, davši mu ime Neofit. Neofit se odmah dade u teške monaške podvige, i brzo poraste u veliko duhovno drvo koje donese obilne rodove Bogu: u postu, molitvama, metanijima i ostalim vrlinama. Blaženi pak Jevtimije, videći da sva bratija duboko uvažavaju i cene Neofita zbog njegovog uzvišenog podvižničkog života, ispuni davnašnju želju duše svoje: sa pristankom bratije predade Neofitu igumansku dužnost, a sam se povuče u potpuno usamljeničko molitveno tihovanje. I dostigavši duboku starost, blaženi Jevtimije mirno usnu o Gospodu u svome manastiru Dohijarskom, i to 990. godine.
Uzevši u svoje ruke krmu duhovne uprave, prepodobni Neofit mudrošću svojih pouka i svetih dela umnoži bratstvo svete obitelji Dohijarske, postepeno je pretvarajući u lavru. U tom pogledu on dobijaše mnogo priloga od cara iz Carigrada: i manastir podiže i mnoge zgrade, sa glavnim hramom svetom ocu Nikolaju Čudotvorcu. Starajući se neumorno o ustrojstvu svoga manastira, prepodobni Neofit osnivaše u raznim mestima metohe.
Tako, bogomudro vođena prepodobnim Neofitom sveta obitelj Dohijarska napredovaše u svemu. Najzad se u dubokoj starosti blaženi Neofit potpuno povuče u usamljeničko molitveno tihovanje. I pun dana i svetih vrlina on ode u večni pokoj Carstva Nebeskog. Molitvama svetih otaca Jevtimija i Neofita neka se i mi udostojimo večnih blaga u Carstvu Nebeskom. Amin.

Izvor: Crkveni Kalendar