Sveti prepodobni Jevtimije Novi

Venerable

Spomen 4. januar · 15. oktobar

PREPODOBNI Jevtimije, u svetu Nikita, rodio se 823. godine u mestu Opso, blizu grada Ankare, u Galatiji. Nikitini roditelji Epifanije i Ana behu ljudi bogati i veoma pobožni, te služahu kao živi primer pobožnosti ne samo za sugrađane nego i za sve žitelje susednih pokrajina. Oni behu žalostivi, krotki, gostoljubivi i milostivi prema siromasima, i uopšte puni svih hrišćanskih vrlina. Sin tako blagočestivih roditelja, Nikita se od samog rođenja ispuni blagodati Svetoga Duha, i zato još od najranijeg detinjstva bejaše krotak, čestit, poslušan i pokoran roditeljima; klonio se običnih igara i voleo da često ide u crkvu. Dete Nikita beše u sedmoj godini kada mu umre otac. Tako mati njegova ostgne sa njim i sa još dve kćeri, Marijom i Epifanijom. Razvijenih umnih sposobnosti, Nikita ubrzo postade revnosan pomoćnik svojoj majci u domaćim i porodičnim brigama. Prema postojećim zakonima majka je morala dati Nikitu u vojsku. I kao vojnik, Nikita je bio svojoj majci velika potpora u svakom pogledu. Prestarela majka, da bi skinula sa sebe kućni teret, izabra svom sinu, po promislu Božjem, za nevestu pametnu i skromnu devojku Efrosiniju, kćer bogatih i čuvenih roditelja. Sa njom Nikita stupi u brak. Kroz neko vreme Bog blagoslovi njihov brak, te im se rodi ćerčica, koja na krštenju dobi ime Anastasija. Posle toga Nikita, smatrajući da je dete dovoljna uteha i za njegovu majku i za njegovu ženu, donese odluku da ostavi porodicu i da se sav posveti službi Bogu u monaškom činu. Kao opravdanje, ove odluke služilo mu je još i to, što je njegova udata sestra Marija živela u njihovoj roditeljskoj kući, te će biti pomoćnica majci.
Praznik Krstovdan beše poslednji dan koji Nikita provede u krugu svoje porodice. A sutradan, na dan svetog mučenika Nikite, on ostavi svoju porodicu zauvek, rekavši da ide da vidi svoga konja koji je pasao na livadi. I porodica dugo nije znala stvarni razlog što je Nikita napustio roditeljski dom.
Međutim Nikita, obilazeći mnoga mesta i posetivši mnoge podvižnike, stiže naposletku na nepristupačne visine Olimpa, gde se u to vreme podvizavao čuveni podvižnik prepodobni Joanikije Veliki. Jednom se kod ovog velikog podvižnika sabra velika gomila ljudi, željnih da čuju od njega reč pouke. U toj gomili neprimetno stajaše i mladi Nikita. Bogonosni otac Joanikije prozre plamenu želju Nikitinu za monaškim životom, njegovu buduću slavu i uspeh u vrlinama, i požele da pred svima obelodani vrlinu, dotada skrivenu u Nikiti. - Ko je to što se u svetovnom odelu tako smelo ophodi sa drugima? - pritvorno upita Joanikije monahe sabrane kod njega. - He znamo, odgovoriše mu oni. - Taj mladić je rđav čovek: on je ubio čoveka; uzmite ga i vežite! - uzviknu s pritvornim gnjevom Joanikije. Monasi s čuđenjem gledahu mladića i pitahu se između sebe: je li stvarno on ubica? - A mladić, koji još pre monaštva beše stekao poslušnost i smirenost, izjavi na sav glas da je stvarno ubica, da zaslužuje tešku kaznu i da je gotov da rado primi okove. - Ostavite ga! reče starac monasima, ja ga okrivih pred vama kao ubicu, samo radi probe. Kada on u mladosti, i u svetu, još ne iskusivši naš monaški život, iz poslušnosti objavljuje sebe krivim za takav zločin, onda kakve li će on vrline izvršiti kada postane monah?
Saslušavši to, smireni Nikita ode od svetog Joanikija. Njemu bi jasno da ako ostane blizu Joanikija, među njegovim monasima, on neće moći izbeći slavu koju je tako mrzeo još u detinjstvu svom, i zbog koje je pobegao i iz svog rodnog mesta. A drugi starac, po imenu Jovan, koji življaše daleko od Joanikija, s radošću primi došavšeg k njemu Nikitu, i davši mu pouke o podvizima monaškog života, ubrzo ga obuče u angelski lik monaški, i dade mu pri postrigu ime Jevtimije.
Pošto kod starca Jovana provede mnogo vremena i nauči se od njega skitskom bezmolviju i podvižništvu, Jevtimije po naređenju svoga učitelja ode u opštežićni manastir Pisadinon, da se u njemu nauči od staraca podvizima opštežićnog monaštva. Iguman te obitelji Nikolaj, koji sa velikom blagorazumnošću upravljaše svojim opštežićem, pr

Izvor: Crkveni Kalendar