Sveti prepodobni Evarest

SVETI Evarest iz Galatijske eparhije u Maloj Aziji beše sin veoma uglednih roditelja. Tada u Vizantijskoj carevini car Lav, opaki gonitelj svetih ikona, bi ubijen, i na presto stupi Mihail Mucavi koji se s podozrenjem odnosio prema pravoslavnom poštovanju svetih ikona.
Dečak, a zatim mladić, Evarest veoma napredovaše u učenju i postiže mnogo, i postade, po apostolskoj reči, svima sve; roditeljima smerno poslušan, prema drugovima i susedima vrlo ljubak, i prema svima ljubazan, svagda i u svemu pravičan i s ljubavlju predusretljiv.
Tako iz detinjstva goreći od želje da živi svim bićem po Božanskim zapovestima, Evarest zavole monaštvo. Međutim otac njegov krenu u Carigrad Nekim svojim poslovima, pa povede i Evaresta sa sobom. Tamo oni odsedoše kod nekog svog ro ćaka, patricija Vrienija. No nakon nekoliko dana ukaza se potreba da carica Teodora pošalje k Bugarima izaslanstvo. Za svog izaslanika ona odredi patricija Vrienija. On uze sa sobom svog rođaka Evaresta. Kada oni stigoše do mesta zvanog Skopel, tu se zadržaše neko vreme. Tamo, po promislu Božjem, blaženi Evarest srete jednoga starca u monaškom činu. Tada on ostvari svoju davnašnju milu želju: starac ga zamonaši, i tako Evarest uze na sebe mnogoželjeni jaram Gospodnji. Utom monahu Evarestu dođe do ruku jedna knjiga svetog Jefrema Sirina; pročita je, i bi silno očaran njome; i stade odmah sa velikom revnošću privoditi u delo pouke svetoga Jefrema. A starac, videći kod mladog monaha takvu plamenu revnost za življenje u vrlinama, dade mu preporučeno pismo i, naoružavši ga svojim molitvama, uputi ga u Studitski manastir.
Došavši u manastir Studitski, prepodobni Evarest bi primljen od tamošnjih otaca i bratije. Tu se novi monah sav dade u monaške podvige, izabravši sebi za starca, duhovnika, jednoga brata koji druge prevazilažaše vrlinama. I prepodobni Evarest se svim srcem ugledaše na svoga starca u ushođenju ka savršenstvu kroz upražnjavanje vrlina. Podvizi blaženog Evaresta behu ogromni i Mnogobrojni. Ko će ih iskazati? Jeo je jedanput nedeljno, i to suva hleba: nosio je teške lance na telu. U takvim bogougodnim podvizima prožive blaženi 75 godina i preseli se ka Gospodu oko 825. godine.

Izvor: Crkveni Kalendar