Sveti prepodobni mučenici Galaktion i Epistima

Spomen 5. novembar

U FINIKIJI y gradu Emesu življaše neki Klitofon, čovek visokorodan, znamenit i bogat. Žena mu Levkipija, ćerka eparha Memnona, beše nerotkinja, i veoma tugovaše zbog toga. A zbog toga i od muža često trpljaše prekore, uvrede, pa i batine. Oni oboje behu neznabošci, držahu se mnogobožačkog bezbožja, i naročito poštovahu boginju Artemidu. U to vreme gradom upravljaše neki Sekund Sirijac, koji beše veoma nemilostiv i svirep prema verujućima u Gospoda Hrista. On izmisli mnoga i raznovrsna oruđa za mučenje i izloži ih usred grada na strah hrišćanima. Zbog toga mnogi od hrišćana, bojeći se teških muka, skrivahu se, a druga, smelo ispovedajući Hrista, sami sebe predavahu u ruke mučiteljima i umirahu za Gospoda svoga. A bejaše tamo neki monah po imenu Onufrije. On, da ga ne bi poznali kao monaha, obuče se u prosjačko odelo i, prelazeći iz mesta u mesto i iz kuće u kuću, prošaše kao prosjak parče hleba, a međutim gde je god mogao učio je ljude svetoj veri i obraćao k Bogu duše ljudske. Na taj način dođe on i Klitofonovoj kući, i stojeći pred vratima stade prositi hleba. A žena Klitofonova Levkipija, videći čoveka u poderanim haljinama i gde prosi hleba, naredi jednoj od robinja da zatvori pred njim vrata, jer tog dana ona beše ljuta, pošto je muž beše izbio što ne rađa decu. A monah ostade i dalje pred vratima, kao što je to običaj u prosjaka, proseći milostinju. Levkipija se ubrzo sažali, i naredi da starca tog puste u dvorište; pa ga uvede u kuću i davaše mu što mu treba. Primajući milostinju starac ču kako Levkipija uzdahnu duboko iz srca i upita je: Kakva te tuga mori, gospođo moja, te uzdišeš iz dubine srca? - Ona mu odgovori: Nemam dece, starče, pošto sam nerotkinja, a muž me zbog toga zlostavlja i goni. Mnogo sam zlata dala lekarima i vračarima, da mi pomognu i razreše nerađanja. Ali, sve uzalud, nema mi nikakve pomoći od njih, i ja tonem u sve veću tugu. - Starac je upita: Kome Bogu služiš? - Služim velikoj boginji Artemidi, odgovori ona. - Starac joj na to reče: Zato si i nerotkinja što se ne uzdaš u Boga koji može dati plod utrobi tvojoj. - Levkipija ga upita: A y koga boga treba da se uzdam koji bi mi dao takvu blagodat, da bih se mogla nazvati majkom deteta? - Starac odgovori: Uzdaj se u istinitog Boga Isusa Hrista, i veruj u Njega i u bespočetnog Oca Njegovog i u Svetog jednosušnog i živototvornog Duha. - Levkipija upita: He govoriš li ti to meni o Bogu kome služe galilejani? - Da, o Njemu ti govorim, odgovori starac, jer On satvori nebo, osnova zemlju, sazda čoveka i svako živo biće. - Levkipija reče na to: Bojim se, čoveče, kneza Sekunda, da ne sazna za takvu veru moju, pa će me ubiti, kao što je to uradio sa mnogim drugima: jer sve koji veruju u toga Boga o kome ti govoriš, on ubija bez milosti. - Starac reče: Ako se bojiš kneza, onda možeš tajno služiti Svetoj Trojici. Eto i ja, bojeći se mučiteljevih pretnji, tajno služim Bogu mome, i nadam se da ću biti spasen blagodaću Njegovom. Jer kao što vidiš, ja sam hrišćanin, monah i prezviter, a promenio sam svoj spoljašnji izgled da me ne bi raspoznali; po spoljašnjosti ja sam za sve jedan od prosjaka, a ustvari sam monah i sluga Hristov. Tako i ti možeš tajno služiti Hristu, i nećeš biti lišena spasenja. - Levkipija upita: Ako ja primim tu veru, oče, a moj muž ostane u neznaboštvu, neće li onda vera moja biti uzaludna zbog neznaboštva muža moga? - Starac odgovori: Ti samo primi znak Hristov, tojest sveto krštenje, i čvrsto veruj u istinitoga Boga; i ako ostaneš tvrda u veri, onda ćeš se i sama spasti, i muža ćeš svoga spasti, jer naše Sveto Pismo kaže: Posveti se muž nekršten ženom krštenom (1 Kor. 7, 14).
Kada sveti starac Onufrije utvrdi Levkipiju svojim rečima, ona ga upita: Oče, možeš li mi dati sveto krštenje? - On odgovori: Ako samo ima vode, jer sada već i jeste vreme. - Levkipija zapovedivši svojim sluškinjama da o ovome nikome de govore, naredi im da kacu napune vode. I tada blaženi starac Onufrije krsti Levkipiju u ime Oca i Sina Svetoga Duha, i nauči je tajnama hrišćanskim i svima zapovestima. A kad

Izvor: Crkveni Kalendar