Sveti prepodobni Georgije Sinait

OVAJ prepodobni bejaše u vreme cara Justinijana, (527-565 g.) a za patrijarhovanja jerusalimskog patrijarha Petra (524-552. g.). On se, kao što piše sveti Sofronije jerusalimski (634-638 g.), podvizavao na Sinajskoj Gori, i bio isposnik i veoma dobrodeteljan.
Jednom zažele prepodobni da se pričesti u Jerusalimu u hramu Vaskrsenja Hristova. I, o čuda! on se odmah obrete u Jerusalimu, koji je daleko od Sinaja dvadeset dana hoda. I prisustvujući na svetoj liturgiji, koja se služila u hramu Vaskrsenja Hristova, on se pričesti Božanskim Tajnama iz ruku spomenutog patrijarha jerusalimskog Petra. Posle Pričešća patrijarh Petar upita svog saslužitelja Minu: Kad je došao ovaj ava Sinait? Ovaj odgovori: I ja ga, vladiko tek sada videh. - Patrijarh mu reče: Reci mu da ostane, da zajedno s nama danas obeduje u trpezi.
Mina onda pozva prepodobnog Georgija na obed, a ovaj odgovori: Neka bude volja Božja! - Zatim, pomolivši se i poklonivši se, on se za tren oka opet obrete u svojoj keliji na Sinajskoj Gori.
A kad dođe vreme obedu, patrijarh potraži avu Georgija, ali ga nigde ne beše, i on zaključi da je otputovao. Potom patrijarh posla avu Fotina k episkopu u Faran, pišući njemu i ocima Sinajske Gore, da mu pošalju prepodobnog Georgija, pošto nije ostao da objeduje s njim. Čitajući patrijarhovo pismo oci se čuđahu. I mirne savesti složiše se, da ava Georgije nikada nije odlazio sa Sinaja, nego se uvek nalazio tu. Radi što boljeg izvinjenja i odbrane, oni poslaše k patrijarhu trn jeromonaha: avu Stefana, avu Zosima, i avu Dulitija. A i prepodobni Georgije napisa pismo patrijarhu, u kome pisaše: Oprosti mi, najsvetiji oče, sedamdeset je godina otkako ne napustih Sinajsku Goru, niti dođoh u Palestinu. Jer kad bih došao, ja bih ukazao dužno poštovanje anđelu tvome. Sem toga, neka zna tvoje blaženstvo da ćemo kroz šest meseci obojica otići ka Gospodu, i tamo ćemo neprestano biti zajedno.
I ovo proroštvo prepodobnog stvarno se ispuni, jer se posle šest meseci obojica upokojiše.