Sveti prepodobni Grigorije Ćutljivi

SVETI Grigorije Isahist, ili Ćutljivi, poreklom je sa Balkana. Po svetogorskom predanju, a i po mnogim slovenskim i srpskim Sinaksarima, on je bio poreklom
Srbin. Rođen je krajem 13. ili početkom 14. veka. Bio je učenik Svetog Grigorija Sinaita i Svetog Romila Ravaničkog, kojega je i Žitije napisao. Osnivač je Svetogorskog manastira Svetog Nikolaja Čudotvorca, poznatog zbog njega pod imenom Grigorijat. Kasnije je prešao u Srbiju i od Svetog Lazara, kneza Srpskog, dobio manastir Ždrelo u Bravičevu (kasnije nazvan manastir Gornjak), u kojem i danas počivaju njegove svete mošti. Iz njime napisanog Žitija Sv. Romila Ravaničkog, kao i iz drugih starih knjiga saznajemo još o životu i podvizima prepodobnog Grigorija Ćutljivog i ovo što ćemo dalje izneti.
Početkom četrnaestog veka došao je na Balkan sa Sinajske Gore prepodobni otac naš Grigorije Sinait. Nastanivši se u Svetoj Gori Atonskoj, u skitu zvanom Magula, naspram Filotejevog manastira, on tu steče dosta učenika među monasima željnim isihastičkog života, to jest molitveno tihovateljskog (ili ćutljivog) života po Bogu i radi Boga. Odatle je prepodobni Grigorije prešao sa grupom svojih učenika u pusto i nepristupačno mesto zvano Hrenteli između današnjih manastira Simonopetre i Svetog Pavla. Tu je osnovao nekoliko kelija, no nije se tu duže zadržao. Zbog čestih napada Turaka, morao je otići iz Svete Gore. Posle obilaska Carigrada i nekih drugih mesta, on se sa svojim učenicima nastani u mestu zvanom Parorija u Trakiji, na granici između Vizantije i Bugarske. Tamo je osnovao veliki manastir i stekao mnoštvo učenika. U to vreme njegov učenik postade i prepodobni otac naš Romilo, koji sa jednim svojim duhovnim bratom zvanim Ilarion, ostade kod velikog Sinaita sve do njegovog blaženog usnuća u Gospodu (koje bi 27. novembra 1346. godine). Tada se prepodobni Romilo i Ilarion presele iz Parorije u oblast zvanu Zagora, blizu Trnova (u Bugarskoj), gde su se i pre toga podvizavali. Tu Sveti Romilo zamoli Ilariona da ga primi kao svoga poslušnika, našto Ilarion jedva pristade, ispunjujući tako volju Božju i usrdnu molbu brata svoga. Kada potom pobožni car Bugarski Jovan Aleksandar (1331-1371. g.) oslobodi spomenutu Paroriju od napadaja lopova i razbojnika, onda se Sveti Romilo sa svojim duhovnikom Ilarionom vrati u Parorijsku omiljenu mu pustinju i nastani se opet tamo.
Upravo u ovo vreme k njima dvojici dođe iz Carigrada ovaj prepodobni Grigorije Ćutljivi, o kome je ovde reč. Već u Carigradu, a možda i pre toga, u Svetoj Gori ili i negde drugde, prepodobni Grigorije beše čuo za velikog Grigorija Sinaita i beše postao njegov učenik. No kako se Sinait preseli ka Gospodu, Grigorije zato i dođe kod Svetog Romila da bude njegov učenik, jer je čuo za njegove vrline i isihastički bogougodni život. O tome nam sam Grigorije govori u Žitiju Svetoga Romila koje je napisao. "U to vreme, veli on smireno za sebe, i ja najbedniji među monasima dođoh iz Carigrada na to mesto (u Paroriju), i čuvši za njihovo vrlinsko življenje i savršeno podvizavanje, sagnuh glavu i podčinih se starcu Ilarionu, kojemu je bio podčinjen i sam Prepodobni Romilo".
Ovde u Paroriji podvizavao se prepodobni Grigorije uz Svetog Romila, dok na te krajeve nisu napali bezbožni Agarjani. Tada su oni obojica sa svojim starcem Ilarionom morali otići ponovo u Zagoru. Potom je Sveti Romilo otišao na Svetu Goru, a prepodobni Grigorije i Ilarion ostali su u Zagori. Po upokojenju pak starca Ilariona, Sveti Grigorije otide i sam u Svetu Goru, i potraživši i našavši Svetog Romila sa smirenjem se njemu podčini kao svome duhovnom ocu. I življahu oni u podvizima i vrlinama u mestu zvanom Melana, u blizini Velike Lavre Svetog Atanasija Atonskog. O ovom njihovom zajedničkom životu i podvizima opširnije govori sam prepodobni Grigorije u spomenutom Žitiju Svetog Romila, ali govori tako da on iz prevelikog smirenja svog iznosi samo vrline Svetog Romila, a za sebe kaže kako je tobože imao grehe i strasti, i kako ga je prepodobni Romilo ispravljao u tome i poučavao pravom životu.
Pošto pr