Sveti prepodobni Elije

Spomen 14. jul

Prepodobni Elij u pustinjama egipatskim zasija među monasima isposničkim podvizima i divno ugodi Bogu. On od detinjstva bi dat u manastir na služenje Gospodu, vaspitan u uzdržanju i celomudriju, naučen krotosti i smirenju, i udostoji se blagodati Božije, i dobi dar čudotvorstva od mladosti svoje. Jer još kao dečak, kada ga šiljahu po oganj, on uzimaše žeravicu u haljinu i donošaše starcu, a haljina mu se ne opaljivaše. Videći to, bratija se divljahu čudu i željahu da podražavaju divno življenje dečka koji svetošću prevazilažaše starce.
Jednom blaženi Elij, hodeći sam po pustinji, zažele da jede meda, i ugleda na kamenu divno saće meda; ali dosetivši se da je to vražija zamka, on sam stade koriti sebe, govoreći: Odlazi od mene, sablažnjiva željo, jer je pisano: po Duhu hodite, i želja telesnih ne izvršujte (Gal. 5, 16). I odmah se ukloni sa tog mesta i povuče duboko u pustinju, i prebivaše u pošćenju, iznuravajući i kao kažnjavajući glađu telo svoje za neuzdržanje. U treću nedelju svoga pošćenja on ugleda u pustinji po zemlji divne jabuke i drugo izvrsno voće, no razumevši opet da je to iskušenje vražije, reče: Neću okusiti, niti išta od ovoga dodirnuti, da ne sablaznim brata svoga, tojest dušu svoju, jer je pisano: Ne živi čovek o samom hlebu, no o svakoj reči koja izlazi iz usta Božijih (Mt. 4, 4; sr. 5 Moj. 8, 3). Posteći se i četvrte sedmice, blaženi Elij zadrema malo i ugleda gde mu u viđenju predstade anđeo Gospodnji i reče: Ustani, i što nađeš predloženo tebi jedi bez ikakve sumnje i potkrepi se!
Probudivši se, on ugleda izvor studene vode i oko njega neko mirisavo i vrlo ukusno zelje. On onda jede od tog zelja i pi vode sa izvora, te potkrepi telo. Potom on govoraše bratiji da nikada u životu svom nije jeo tako divnu hranu. Krenuvši malo sa tog mesta, on nađe pećinu, nastani se u njoj i provede neko vreme. A kad priroda tela njegova zahtevaše hrane, on bi se preklonivši kolena, pomolio Bogu, i odmah mu se nevidljivom rukom donošaše čist vruć hleb, masline i razno voće.
Jednom pođe prepodobni da poseti u pustinji bratiju koji življahu u oskudici i ponese im od hrane koju mu slaše Bog. Putujući tako on se zamori pod teškim bremenom hrane koju nošaše, pa ugledavši divlje magarce gde po pustinji pasu, on viknu k njima govoreći: U ime Gospoda našeg Isusa Hrista, neka jedan od vas dođe ovamo i ponese moje breme! - I odmah se izdvoji iz stada najjači magarac i krotko priđe svetom monahu. On natovari na magarca svoje breme, pa i sam usede na njega, i brzo stiže do kelija pustinjske bratije, obradovavši bratiju donesenom hranom, a magarca otpusti u pustinju.
Opet drugom jednom prilikom prepodobni Elij ode u jedan pustinjski manastir rano u nedelju, i videvši da se u crkvi ne vrši služba, on upita, zbog čega dan Gospodnji, nedelja, ostaje bez bogosluženja. Bratija odgovoriše da prezviter, koji živi sa druge strane reke, nije došao iz straha od krokodila koji se pojavio u reci i već pojeo mnoge ljude. Svetitelj im reče: Ako hoćete, ja ću otići i pozvati prezvitera. - Bratija odgovoriše: Ne! Ta i ko bi te prevezao na onu stranu, kada se iz straha od krokodila svi boje i da priđu skeli! - No sveti Elij, uzdajući se u Boga, pođe; i kada bi na obali reke prizva ime Gospodnje, i odmah se pojavi krokodil i priđe k njemu. I krokodil, koji je navikao da tamani ljude, postade po Božjem naređenju prevoznik pravedniku; jer on sa krotošću i strahom primi svetitelja na svoja leđa, prenese ga preko reke i postavi na drugu obalu. Prepodobni onda brzo ode do prezviterova obitališta i stade ga moliti da dođe k bratiji. No prezviter, ne poznavajući ga, upita ga ko je i otkuda je. On mu kaza da je nedavno došao u manastir. Prezviter, iako vide blaženoga u vetoj i iskrpljenoj haljini, on po rečima i blagodušnosti poznade u njemu Božjega čoveka, i reče mu: Brate, ti imaš bednu telesnu odeću, ali divnu i izvrsnu odeću duše!
I ustavši pođe sa njim ka obitelji. Kada stigoše do reke i ne nađoše čime da se prevezu preko reke, prepodobni Elij reče prezviteru: Ne uznemiruj se, oče! Bog će nam odmah sada spremiti čamac

Izvor: Crkveni Kalendar