Sveti prepodobni Isihije Posnik

Spomen 5. mart

OD samog povoja dobro vaspitan u vrlinama, veliki ugodnik Božji Isihije omrznu zemaljska pristrašća, i postade obitalište Svetog Duha. I uzdisaše za večnim blagom u nebeskom Sionu. Zato postade dobrovoljni izgnanik: napusti svoju postojbinu Galatiju (u Maloj Aziji) i tražaše pusto mesto. Rodom beše iz okoline Bruse u primorskom kraju. Tražeći pusto mesto, svetitelj zađe u jednu goru, zvanu Majonis. No demoni koji su tamo živeli, bojeći se da ih svetitelj ne protera otuda, namisliše da njega odvrate od njegove namere da se nastani tu. Zato uđoše u neka dva čoveka, Jovana i Ilariona, i susrevši Božjeg ugodnika pitahu ga kuda ide. I kada saznaše njegovu nameru, oni mu rekoše: Ne znaš li, čoveče, da je to mesto opasno, i ti ideš u sigurnu smrt? Jer ovde ima bezbroj divljih zverova, pa još i ljutih razbojnika, te ne možeš ovde ni jedan dan živ ostati. - A svetitelj, razumevši Duhom da ovo nisu reči ljudske već demonske, reče: Ja zbog mnoštva grehova svojih zaslužujem smrt, stoga idem da poginem ili od zverova ili od razbojnika.Rekavši to, on satvori molitvu, i krsnom silom odagna bestelesne nečiste duhove i tela ljudska, pa produži svoj put. I kad naiđe u gori na jedno mesto, dopade mu se, načini sebi keliju, i stade tu živeti podvizavajući se u isposničkim trudovima pustinjačkim. Tu i baštu sebi napravi, koju obrađivaše, te se tako od truda ruku svojih hranjaše. A dogodi se jednom da mnoge ptice nagrnuše na njegovu baštu, jeđahu mu povrće i plodove, i pravljahu mu štetu. Svetitelj se pomoli Bogu, i odmah ptice koje behu jele od njegovog truda, popadaše iz vazduha na zemlju, i ne behu u stanju da lete, nego rasprostrte ležahu na zemlji. A one koje tek naletahu, čim bi okusile od njegovih baštenskih plodova, nisu mogle više da uzlete nego su se kao otrovane valjale po zemlji. I napuni se ono mesto mnoštvom raznih ptica, popadalih na zemlju. A posle nekog vremena prepodobni se sažali na njih, izađe iz kelije i reče im: Idite odavde, i više nemojte uništavati monaški trud.Čim to svetitelj reče, odmah ove ptice što behu po zemlji odleteše, i nikada se više njegovoj bašti ne približiše.
Zatim prepodobni pronađe u jednoj dolini vodu. Tu podiže crkvicu u čast svetog apostola Andreja. I tu on sa svojim učenicima življaše bezmolvno u bogorazmišljanju. Jednom dovedoše k njemu jednu ludu devojku. Njeni roditelji pripadoše k nogama svetitelju, i moljahu ga da istera nečistog duha iz njihove kćeri. Pomolivši se Bogu, prepodobni odmah istera đavola iz devojke, a roditeljima njenim reče: Ovako govori Duh Sveti, da će posle moje smrti na ovom mestu biti manastir svetih žena podvižnica; i sila njihovih molitava oteraće odavde sve vojske demona. - Ovo se proroštvo svetiteljevo i zbi u svoje vreme. Jednog dana prepodobni Isihije iziđe iz svoje kelije i vide nekog čoveka gde tera pretovarena volovska kola. Utom se jedan vo spotače, pade na zemlju, i ne mogaše da ustane. Čovek pritrča i mučaše se da ga podigne, ali uzalud. Jer pali vo ostade nepomičan kao neki težak kamen. I čovek, sav malaksao od naprezanja, stade plakati. Videvši to, prepodobni se sažali na njega, priđe volu, pogladi ga po vratu, i kao razumnom stvoru reče mu: Ustani, lenjivče, i pređi svoj put, da te vrag, našavši te izlišna, ne satvori oruđem svoje zlobe.Rekavši to, oseni vola krsnim znakom, i on odmah ustade, i krenu vozeći krotko kola. A onaj čovek se mnogo udivi i, poklonivši se svetitelju s blagodarnošću, ode radostan svojim putem.
Svetitelj se iz dana u dan pružaše ka boljem i boljem. I uzlazeći ka savršenstvu vrlina, udostoji se biti sabesednik Anđela. I na trideset dana ranije saznade od Anđela Božjeg za svoje prestavljenje k Bogu. Zbog toga se ispuni velikom radošću, i pripremaše se za odlazak. Pred smrt prizva svoje učenike i dade im potrebne pouke. Zatim u ponoć iznenada sinu s neba svetlost, i obasja ne samo svetiteljevu keliju nego i celo ono mesto. A svetitelj, s radošću izgovorivši ove reči: Gospode, u ruke tvoje predajem duh svoj! - pređe u nebeska naselja, krajem osmoga veka.
Sveto i česno telo njegovo bi sahranjeno u gor

Izvor: Crkveni Kalendar