Sveti prepodobni Jerotej

Prepodobni Jerotej rodi se 1686 godine na Peloponezu, u selu Kalamata, od blagočestivih i bogatih roditelja: Dime i Asimine. Kad Jeroteju bi osam godina roditelji ga dadoše u školu. Darovit i vredan, on brzo pokaza odličan uspeh u učenju. Slobodno vreme on nije trošio na uobičajene dečje igre i zabave, nego je, kao neki zreo čovek, sve to izbegavao i veoma marljivo učio grčki i latinski jezik, i sa radošću čitao Sveto Pismo, koje mu je služilo kao hrana, a Gospod, videći njegovu dobrotu i vrednoću, posla nebesku mudrost, te on sa vremenom savršeno izuči filosofske nauke, i jezike latinski i grčki.
Kada Jerotej postade punoletan, roditelji zaželeše da ga ožene. Ali Jerotejeva duša goraše od želje da se posveti monaškom životu. No ovu svoju želju i nameru on se ne reši kazati roditeljima, da ih ne bi ožalostio Zbog toga je mnogo pazio u svom dobrom i celomudrenom srcu. Obrevši se u bezizlaznom položaju, Jerotej se molitvom obrati k srceznalcu Bogu, moleći ga da odstrani od njegovih roditelja nameru o njegovoj ženidbi, i da ga udostoji monaškog života. Gospod usliši njegovu molitvu i Svojim premudrim promislom ustroji to na sledeći načni: kada roditelji Jerotijevi pripremiše sve za njegov brak, oni na dve nedelje pre svadbe skončaše mirnom hršpćanskom smrću i odoše u večni pokoj.
Pošto sahrani roditelje, Jerotej tajno napusti svoj zavičaj i nastani se u Zakintu, gde življahu neki njegovi srodnici koji mu savetovahu da ide u zapadnu Evropu radi svog daljeg obrazovanja. No on željaše da najpre provede neko vreme u SvetoJ Gori Atonskoj, koja je u to doba imala mnogo čuvenih učenih muževa, pa da posle toga otputuje u Evropu. I tako, oprostivši se sa rođacima, Jerotej ode u Svetu Goru, i tamo stupi kao učenik kod jednog pustinjaka pri keliji svetog Artemija. Tu se mladi podvižnik svim plamenom svoje duše odade čitanju dušekorisnih knjiga, naročito onih u kojima su se opisivali podvizi i ravnoangelni život pustinjaka, koji su se po 40 i 60 godina podvizavali u usamljenoeti i bez ikakve veze sa ljudima. Ali, s druge strane, u tim su se knjigama opisivali i ubistveni primeri onih podvižnika, koji su, pogordivši se zbog svojih podviga i pripisujući svoje podvige ne blagodati Božjoj nego sebi, zapadali u ruke lukavog kušača. I Jerotej, razmišljajući o raznim putevima monaškog života, izabra najmanje opasan, tojest srednji ili carski put. Stoga on ostavi otšelnički, pustinjački život, i stupi u bratstvo Iverskog manastira, gde uskoro bi postrižen u monaški lik.
U manastiru se kod monaha Jeroteja rodi misao: da izabere mučenički podvig, i tako dobije mučenički venac. Ali u isto vreme druga misao je izazivala u njemu strah od takve namere. Utom, kao radi ostvarenja ove njegove želje, njemu se ubrzo posle postriženja dade prilika da sa jednim starcem Iverske obitelji otputuje nekim manastirskim poslom u Carigrad. Tamo se njegovo mlado i neiskusno srce, pod uticajem pročitanih knjiga o stradanju svetih Hristovih mučenika i njihovom proslavljenju posle mučeničke končine, silno zapali revnošću da postrada za Hrista, i on stade hoditi po mnogoljudnim ulicama carigradskim sa ciljem da ga Turci uhvate i zatim pogube u mukama, i tajno se u srcu moljaše Bogu da ga udostoji ove milosti. No Gospod Promislitelj ne ispuni ovu detinjsku mol:bu Jerotijevu, pošto je njemu bio određen drugi put.
Iz Carigrada Jerotej otputova u Valahiju (Vlašku). Tamo on produži svoje prekinuto obrazovanje kod jednog učenog muža, Marka Kiparca, koji beše nastavnik u tamošnjoj školi. Živeći pored svog nastavnika on svojom skromnošću i dobrotom skrenu na sebe pažnju sofijskog mitropolita Avksentija, koji ga zbog njegove pobožnosti rukopoloži za đakona.
Pošto završi svoje školovanje kod Marka Kiparca, prepodobni Jerotej otputova u Veneciju i tamo se dade na nauke. Posle toga on se, kao lađa natovarena skupocenim blagom, vrati u Svetu Goru sa ogromnom filosofskom učenošću i savršenim znanjem latinskog i grčkog jezika. U Svetoj Gori on se nastani blizu Iverskog manastira u pustinji Hagi. Tu on poče voditi najsuroviji monaški život, iznurav