Sveti prepodobni Joakim Osogovski

Spomen 16. avgust

SPOMEN PREPODOBNOG OCA NAŠEG JOAKIMA OSOGOVSKOG
Prepodobni Joakim beše Sloven po poreklu, rodom iz zapadnijih krajeva (verovatno negde oko današnjeg Vranja). Podvizavao se u drugoj polovini jedanaestog veka u planini Osogovskoj kod Krive Planine, na mestu zvanom Sarandapor, zbog čega se još naziva i Sarandaporski.
Podvizavao se u vremenima kada su se u ovim slovenskim krajevima podvizavali i čuveni veliki slovenski podvižnici: Jovan Rilski, Prohor Pčinjski i Gavrilo Lesnovski.
Želeći još iz mladosti strožiji podvižnički život u samoći, prepodobni Joakim krete iz svog kraja prema pustinji gore Osogovske. Vođen anđelom Božjim, on stiže jedne večeri u dom nekog boljara u selu Gradcu. U maloj crkvici toga sela on se najpre toplo pomoli Bogu, pa onda sede pred crkvu da se odmori od dugog pešačenja. Videći ga na tom mestu boljari mu priđoše i on ih zamoli da mu ukažu neko mesto u planini pogodno za podvige i usamljeništvo. Domaćin boljar mu tada ukaza na podkrilje gore Osogovske pri reci Skupici, gde se kraj potoka zvanog Babin Dol nalazi zgodna i usamljena pećina pogodna za život koji on želi. Čuvši za takvo mesto svetitelj zablagodari Bogu i Presvetoj Vladičici, pa krete na put ka tom mestu. Stigavši do mesta zvanog Sarandapor, on se nastani u tamošnjoj pećini, u kojoj od tada ostade do kraja svoga života.
U ovoj pećini prepodobni se podvizavao veoma usrdno i strogo, provodeći dane i noći svoje u neprestanim molitvama, bdenjima, kolenopreklonjenjima i toplim suzama. Pred kraj zemnog života njega posetiše neki lovci, koje svetitelj blagoslovi te toga dana uloviše veoma bogat lov. Tada ih prepodobni zamoli da ga i opet posete, što oni i učiniše. Ali kada ponovo dođoše, nađoše ga da se mirno upokojio u Gospodu. Oni ga onda česno pogreboše, i potom mu opet na grob dolaziše. Upokoji se prepodobni Joakim krajem 11 veka (ili početkom dvanaestoga, oko godine 1105).
U vreme vizantijskog cara Manojla I Komnena (1143-1180 g.) veoma je proslavljan prepodobni Joakim, pa mu je tada i njegovo mesto podviga obnovljeno. Na mesto njegovih podviga dođe udovi sveštenik Teodor iz Ovčeg Polja, koji se tu i zamonaši i dobi ime Teofan. On sakupi oko sebe veliki broj bratije i sa njima podignu crkvu i manastir prepodobnom Joakimu, u kome Teofan posta prvi iguman. Tada se njemu javi u snu sveti otac Joakim i reče mu da on želi da se naziva ktitor toga manastira. Zatim svetitelj otkri Teofanu mesto gde se nalažahu skrivene njegove svete mošti, pa mu pokaza i drvo u šumi od koga da mu načini kovčeg i u njemu prenese svete mošti u manastir. Sve ovo iguman Teofan izvrši sa potpunom poslušnošću, i tako sa bratijom svečano u litiji prenese mošti prepodobnog Joakima u manastir. Mošti biše položene u crkvi njemu posvećenoj, i od njih se dešavahu mnoga čudesa, kako u samom tom vremenu tako i kasnije, sve do naših dana.
Manastir svetog Joakima Osogovskog više je puta posećivan, pomagan i obnavljan od Srpskih vladara Nemanjića, osobito od svetog kralja Milutina i njegovog sina Sv. Stefana Dečanskog. U ovom manastiru se zamonašio i čuveni podvižnik srpski i svetogorski starac Isaija (oko 1350 godine). Sveti lik prepodobnog Joakima Osogovskog slikan je po mnogim našim starim manastirima i crkvama, a takođe mu je vrlo rano napisano i žitije i služba.

Izvor: Crkveni Kalendar