Sveti prepodobni mučenici Jovan i drugi

Spomen 20. mart

U VREME presvetog patrijarha jerusalimskog Ilije, kada Sveti Grad beše pod vlašću agarjanskom, a za carovanja u Carigradu cara Konstantina i Irine, nastadoše u Palestini međusobne borbe između agarjanskih plemena. I te borbe nanošahu silne štete po celoj Palestini. Ratujući među sobom, varvari pustošahu ne samo sela nego i gradove, kao: Elefteropolj, Askalon, Gazu, Skaritiju i druge. Napadali su neočekivano; iako ne ubijahu sve ljude, već samo one koji su im se protivili, ipak su svima otimali imovinu i sve pljačkali. Bivali su u zasedama pored svih drumova, hvatali prolaznike, bili ih, zlostavljali, skidali im sve do košulje. Jedino milosrđe njihovo sastojalo se u tome, što bi ponekog pustili živog od onih koje su bili, zlostavljali i pljačkali. Tada i sveti grad Jerusalim beše u velikom strahu. U njega se slegoše ljudi iz okolnih gradova i sela, i čuvahu gradske. bedeme, i spremahu se da se odupru razbojničkim bandama varvarskim.
U to vreme bi potpuno razorena i opustošena i čuvena obitelj svetog Haritona, i nikada se više ne obnovi. I lavra prepodobnog Save Osvećenog takođe nastrada tada vrlo mnogo. U njoj su se podvizavali sveti oci, koji su bili iz raznih mesta, i pod igumanstvom prepodobnog Vasilija ugađahu Bogu svojim podvižničkim životom, i u vreme ovih mećusobnih agarjanskih borbi i njihovih razbojničkih napada bezizlazno boravljahu u svojoj obitelji. Jer, iako su mogli da napuste lavru i sklone se od varvara u Jerusalim, ipak nisu hteli da napuštaju to sveto mesto, u kome su od početka uzeli na se jaram Hristov. Jednom umrevši svetu, oni se nisu obazirali na to što ih je mogla snaći smrt, jer svu nadu položiše na Hrista, i govorahu: Gospod naš, ako hoće, moć(an je da nas lako izbavi od varvarskih ruku. Ako je pak po volji pravednom promislu Njegovom, da nas varvari pokolju, onda neka Gospod dopusti to mučeništvo kao najkorisniju stvar po nas. - I govorahu jedan drugome: Primimo od Gospoda našeg ono što je najkorisnije po nas. Ne vraćajmo se iz pustinjačkog bezmolvija - iz pustinjačkog molitvenog tihovanja, u svetsku vrevu iz straha od varvara, da ne bismo ispali kukavice u očima sviju, i bili ljudi koji ne drže zapovest Gospoda našeg koji kaže: Ne bojte se onih koji ubijaju telo a duše ne mogu ubiti (Mt. 10, 28). Kako je divno gledati one što odlaze iz sveta u pustinju, i idu Hristovim stopama! Ali kako je uistini ružno videti te iste ljude gde posle nekog vremena beže iz pustinje iz straha od ljudi i vraćaju se u svet! Da nam se opšti neprijatelj naš, đavo, ne nasmeje, izgoneći nas pomoću straha od varvara iz pustinjačkog bezmolvija u gradove, đavo koga smo mi uz pomoć Hrista Cara našeg mnogo puta pobeđivali, te je sa stidbm bežao od nas kao najureni pas. Mi nemamo utvrđenja od kamena da se zaštitimo, nama je Hristos tvrđava neosvojiva, kome se od svetog Davida naučismo pojati: Budi mi Bog zaštitnik, i kameni grad, i tvrđava, gde bih se spasao! (Ps. 33, 3). Mi nemamo oklope, ni šlemove, ni štitove, pomoću kojih bismo odbili varvarske strele, nego imamo duhovno oružje ljubavi, i oklop nade, i štit vere, i šlem spasenja (Ef. 6, 16.17). Time se naoružajmo! Mi nemamo pukove vojske, koji bi nas zaštitili od varvara, nego će Anđeli Gospodnji, koji okružuju one koji se boje Gospoda, izbaviti nas (Ps. 33, 8). Jer je nama život Hristos a smrt dobitak (Flb. 1, 21). Nas nije dovela u ovu pustinju želja i ljubav prema prolaznom životu. I čega radi se nastanismo u ovom pustom meetu? Ne ljubavi li Hristove radi? I ako ovde budemo ubijeni, bićemo ubijeni Hrista radi, koga radi ovde i živimo.
Tako se međusobno tešeći i hrabreći, i Bogu poveravajući tela i duše svoje, oni življahu u lavri. A beše još jedan opravdan i pobožan razlog koji ih zadržavaše da ne napuštaju manastir. To je ovo: Okolni žitelji bili su neprijatelji ovom svetom mestu, i ništa nisu tako želeli, nego da lavru svetog Save vide razrušenu, opustošenu i bezmonaha. I kada bi bratija za kratko vreme napustili lavru, odmah bi ovi neprijatelji došli, zapalili crkvu i kelije, i svu obitelj sravnili sa zemljom, da

Izvor: Crkveni Kalendar