Sveti prepodobni Jovan mnogostradalni

Spomen 18. jul

Kroz mnoge nevolje valja nam ući u carstvo Božje, rekao je apostol Pavle (D.A. 14, 22). Saglasno s njim i ljubljeni učenik Isusov Jovan devstvenik, kazao je: "Ja Jovan, koji sam i brat vaš i drug u nevolji (Otkr, 1, 9). Takođe je saglasan s njima i ljubljeni učenik Presvete Bogorodice iz Pečerske obitelji, ruski devstvenik Jovan, prozvan Mnogostradalni, jer je stvarno mnoge nevolje podneo radi obeta devstva, danog Nebeskom Ženiku. Svoje mnogostradalno žitije on ispriča pred svoju smrt, i to sledećim povodom.
Kod ovog prepodobnog, koji se beše zatvorio u jednom teskobnom mestu, u pešteri prepodobnog Antonija i tamo proveo sav svoj život, često dolažaše jedan od bratije koga je đavo mučio telesnom požudom, i moljaše svetoga da se pomoli Gospodu da mu olakša strast. Prepodobni Jovan mu govoraše: Brate, ne boj se! neka jača srce tvoje! potrpi radi Gospoda i drži se puteva Njegovih, i On te neće ostaviti u rukama neprijatelja naših, i neće im dati da te ulove. - Odgovori mu strasnik: Veruj mi, oče, ako mi ne daš olakšicu, onda neću imati mira, nego ću prelaziti s mesta na mesto. - Prepodobni Jovan mu reče: Zašto hoćeš da predaš sebe za hranu vragu? Ti ćeš biti sličan čoveku koji stoji na ivici provalije, kome vrag dolazi i iznenada ga baca u ponor, i biva njegov pad tako strašan, da on više ne može da ustane. Ostaneš li pak u svetom manastiru, bićeš sličan čoveku koji stoji daleko od provalije, koga vrag ma koliko naporno vukao ne može rinuti u ponor. I tako će te Gospod trpljenjem tvojim izbaviti od ponora strasti i kala nečistote. Čuj, brate, šta se meni desilo u mojoj mladosti.
I on stade pričati podrobno sav svoj život. Kada dođoh, govoraše on, u ovaj sveti manastir Pečerski i počeh se truditi po činu svetog angelskog obraza monaškog, ja, silno raspaljivan pohotom, strašno mnogo pretrpeh radi spasenja svoga. Po dva, nekada i po tri dana nisam jeo, a često i po čitavu nedelju ništa okusio, i strahovitom žeđu umrtvljavao sam sebe; po čitave noći nisam spavao. I u takvom zlopaćenju provedoh oko tri godine, ali ni na taj način mira ne nađoh. Tada odoh u pešteru gde je položen prepodobni otac naš Antonije, i provedoh dan i noć kraj njegova groba moleći se. I onda čuh glas prepodobnoga k meni: "Jovane, Jovane! ti treba da se ovde u pešteri zatvoriš, da usamljenošću i ćutanjem savladaš strast, i Gospod će ti pomoći molitvama prepodobnih Svojih". Stoga se ja, nastavi prepodobni, od tog vremena zatvorih ovde u teskobnom i mučnom mestu ovom, gde živim evo već trideset godina, i jedva pre kratkog vremena nađoh mir. A sve godine borah se sa strastima i telesnim pomislima, provodeći strog život, i najpre ne malo godina samo postom i molitvom morah telo svoje; zatim, ne znajući šta da radim i ne mogući podnositi telesnu strast, ja reših da živim nag, i teške verige stavih na svoje telo, i tako od toga doba pa sve do sada iznuravam sebe hladnoćom i ranama od veriga. Međutim, kada i to ne bi dosta, ja izmislih nešto drugo: iskopah duboku rupu, sebi do ramena. Kada nastupiše dani svetog Velikog posta ja siđoh u rupu i svega sebe zasuh zemljom, samo mi ruke i glava ostadoše slobodni. I tako pritešnjavan zemljom provedoh ceo post, ne budući u stanju mrdnuti nijednim zglavkom. Ali ni od toga ne prestade pomamljenost tela i raspaljenost. Usto mi vrag, đavo, priređivaše zastrašivanja, želeći me odagnati odatle. I ja osetih ovakvo njegovo lukavstvo: na dnu rupe noge se moje zapališe, žile se u njima zategoše, kosti stadoše pucati, plamen dosezaše do stomaka i udovi moji počeše goreti. No ja ne obraćah nikakvu pažnju na ljute bolove, već se radovah dušom što se ona sačuva čistom od skvrnavljenja; i volijeh pre da sagorim u ognju nego da iziđem iz rupe posramljen đavolom; i gle, u to isto vreme ugledah strašnu i ljutu zmiju, koja disaše plamenom, zasipaše me varnicama i željaše da me proždere. To isto činjaše zmija mnogo dana, sa željom da me otera odatle. A kada nastade sveta noć Vaskrsenja Hristova mene iznenada napade ta ljuta zmija, ustima svojim obzinu moju glavu i ruke, i opali mi dlake na g

Izvor: Crkveni Kalendar