Sveti prepodobni Jovan Prozorljivi

U EGIPATSKOM gradu Likopolju življaše neki Jovan koji od detinjstva izuči drvodeljski zanat. Docnije, kada mu beše dvadeset i pet godina, on se odreče sveta, i pošto po raznim manastirima provede pet godina, povuče se u goru Liko, na čijem najvišem vrhu načini sebi keliju sa tri odeljenja, i zazida sebe u njima. U jednom se je odeljenju molio, u drugom radio i jeo, a treće mu je bilo za ostale životne potrebe. Pošto je tako zatvoren proveo trideset godina, a za sve to vreme kroz prozor primao od poslušnika sve životne namirnice, on bi udostojen proročkog dara, i tim darom proroštva postade svima poznat po samim događajima. Između ostaloga, on posla različita pretskazanja blaženom caru Teodosiju. Tako, on mu unapred otkri ustanak pobunjenika i njihov brzi poraz; pretskaza mu o Maksimu tiraninu, da će se car vratiti odnevši pobedu nad njim u Galiji; pretskaza i o tiraninu Evgeniju, da će Teodosije i njega pobediti, i da će sam tamo okončati dane svoje i ostaviti carstvo sinu svome. O svetosti ovoga čoveka pronese se velika slava svuda, zato ga i car Teodosije poštovaše kao proroka.
Jedan vojskovođa dođe k njemu da dozna, da li će pobediti Etiopljane, koji u to vreme behu prodrli u Sijenu, u gornjoj Tivaidi, i pustošahu njene krajeve. Sveti otac mu reče: "Ako pođeš na neprijatelje, savladaćeš ih, i pobediti, i pokoriti, i bićeš veoma slavan u cara". Tako i bi; događaji potvrdiše proroštvo. On isto tako pretskaza, da će blagočestivi car Teodosije umreti prirodnom smrću. Uopšte, on je u neobičnoj meri imao proročki dar, kako smo o tome slušali od Otaca koji su živeli s njim, čiji slavni život bejaše poznat svima tamošnjim žiteljima; oni ništa pristrasno ne govorahu o ovom čoveku, nego pre kazivahu o njemu u umanjenom obliku.
Neki tribun dođe k prepodobnom Jovanu i moljaše ga za dozvolu da mu dovede svoju ženu koja odavna teško boluje, i sada, pošto se sprema da otputuje u Sijenu, želi da vidi svetitelja: da se on pomoli za nju, i otpusti je s blagoslovom. Ali svetitelj odbi da vidi ženu, pošto on, devedesetogodišnji starac, živi bezizlazno u svojoj pešteri već četrdeset godina, i nikada nije dopuštao da mu na oči izlaze žene; čak nijedan čovek nikada ne uđe kod njega, jer je on kroz prozor blagosiljao dolaznike, razgovarajući sa svakim o njegovim nevoljama. Iako tribun uporno moljaše avu za dopuštenje da mu dovede ženu svoju, ali svetitelj ne pristade, govoreći: "To je nemoguće", - i otpusti ga tužna. Međutim žena svakodnevno dosađivaše mužu i zaklinjaše mu se govoreći da nipošto neće otputovati iz grada dok ne vidi proroka. Kada muž izvesti blaženog Jovana o zakletvi svoje žene, svetitelj videvši veru njenu, reče tribunu: "Ove noći javiću joj se u snu, samo da ne bi više tražila da vidi lice moje u telu". Muž saopšti ženi svojoj reči blaženoga Oca. I stvarno, žena vide u snu proroka gde priđe njoj i reče: "Šta je tebi do mene, ženo? zašto želiš da vidiš lice moje? zar sam ja prorok, ili pravednik? ja sam čovek grešan i slab kao i vi. Uostalom ja sam se pomolio za tebe i za tvoga muža, da vam sve bude po veri vašoj. Idite dakle s mirom". I pošto ovo reče, udalji se. Probudivši se, žena ispriča mužu šta joj prorok reče, opisa njegov izgled, i posla k njemu muža da mu zahvali. Kada ga blaženi Jovan ugleda, preduhitri ga rekavši mu: "Eto, ja ispunih tvoju molbu: videh tvoju ženu i ubedih je da više ne traži da me vidi, nego joj rekoh: idite s mirom".
Ženi jednoga činovnika dođe vreme da rodi, kada ovaj ne beše kod kuće. Onoga dana kada se ona porodi, njen muž beše u oca Jovana, i ona se od tuge teško razbole. Svetitelj mu saopšti radosnu vest, govoreći: "Kada bi ti znao dar Božji, i da ti se danas rodi sin, ti bi proslavio Boga. Samo majka njegova beše u opasnosti. Kada otideš doma, dete će već napuniti sedam dana; daj mu ime Jovan; vaspitaj ga brižljivo do sedme godine, i onda ga pošalji monasima u pustinju".
Takva je čudesa činio Jovan za dolaznike sa strane; a svojim sugraćanima, koji su mu stalno dolazili zbog svojih nevolja, on pretskazivaše budućnost, i otkrivaše svačija tajna