Sveti prepodobni Lazar Galasijski

Spomen 7. novembar

PREPODOBNI Lazar rođen je (967.) u Maloj Aziji u jednom selu blizu grada Magnezije. Roditelji su mu se zvali Nikita i Irina; oboje behu blagorodni, pobožni i puni vrline. Pred samo njegovo rođenje Bog naročitim čudom unapred objavi kakav će on biti svetilnik svetu; roditeljski dom njegov obasja i ispuni tako velika božanska svetlost s neba, da se sve sakupljene žene poplašiše, i razbežaše, i jedino ostade njegova majka. A detence čim se rodi, stade na noge, i okrenuto Istoku pomoli se Bogu sa ručicama složenim na grudima. Time Bog predskaza budućnost čistotu i prijemčivost njegove duše za božanska obasjanja. Kada Lazaru bi pet godina roditelji ga dadoše da se uči knjizi, i on uskoro prevaziđe u učenju svu drugu decu. Još kao dete Lazar se odlikovaše bezazlenošću, krotošću, smirenošću, žalostivošću i ljubavlju prema sirotinji. Svrh svega on imađaše veliku predanost i revnost za crkvena bogosluženja i molitve.
Pobožan i obrazovan, Lazar u cvetu mladosti goreći božanskom ljubavlju otputova u Jerusalim radi poklonjenja tamošnjim svetinjama. I pošto se pokloni životvornom grobu Gospodnjem i ostalim svetinjama, on stupi u manastir svetog Save Osvećenog, i zamonaši se. Tu on provede deset godina u monaškim podvizima; i poslušnošću i ostalim vrlinama prevaziđe svu bratiju, i zbog toga bi posvećen za prezvitera od tadašnjeg patrijarha Jerusalimskog.
Pošto prepodobnom Lazaru duša beše veoma željna usamljeničkog molitvenog tihovanja, on u toku Velike Četrdesetnice iziđe iz manastira i otide na jednu goru, ne uzevši sa sobom ništa osim tela svog. I hranjaše se tamo pustinjskim zeljem, i pijaše pomalo vode, tek da bi se održao u životu i obavljao svoja svunoćna stajanja i bdenja. Hodeći pak jednom po šumi, on ču božanski glas koji ga triput pozva po imenu govoreći mu: Lazare, Lazare, Lazare, treba da se vratiš u svoje otačastvo. - Ovo on ispriča drugim isposnicima, i svi mu savetovaše da se vrati u svoje otačastvo. I on krenu. Ali lukavi đavo mu pravljaše razne smetnje na putu, javljajući mu se u vidu raznih priviđenja i strašilišta. No sveti podvižnik pomoću Božjom razveja sve privide njegove i zamke. U otačastvu svom on se, i ne hoteći, srete sa svojom majkom, ali ne ostade sa njom. Žudeći za pustinjskim životom, prepodobni Lazar se pope na tamošnju pustu i neprohodnu goru, Galisiju, nedaleko od Efesa.
Na gori Galisiji prepodobni dožive mnoga iskušenja i uznemirenja od demona. Jednom pak kada u ponoći beše na molitvi on vide ognjeni stub koji se protezao od zemlje do neba i mnoštvo Anđela koji divno pevahu: "Neka vaskrsne Bog i razveju se neprijatelji Njegovi!" - Svetitelj to primi kao uput s neba, i sagradi na tom mestu hram Vaskrsenja Hristova, uz pomoć Vizantijskog cara Konstantina Monomaha. S Desne pak strane hrama on načini stolp bez krova, i podvizavaše se na njemu imajući nebo kao krov; a od hrane uzimaše pomalo hleba i vode, i to jedanput nedeljno. I ne samo time blaženi iznuravaše sebe, nego i verigama opasan beše, i trpljaše mnoge druge muke stolpničkog života: zimi hladnoću, leti žegu. Ali sve to on podnošaše pomagan, čuvan i štićen Presvetom Bogorodicom. Bog mu zato dade blagodat čudotvorstva i proroštva, te se k njemu stadoše sticati pobožni ljudi, da ih on rukovodi u duhovnom životu. I mnogi se odricahu sveta i postajahu monasi, radosno se potčinjavajući njemu kao učitelju i pastiru.
Udostojen proročkoga dara zbog savršenstva u vrlinama, on proviđaše mnoge buduće stvari. On unapred saznade i dan svoje končine. No njegovi učenici i deca po Bogu sa suzama ga najusrdnije moliše da on radi njihovih duša i njihovog spasenja izmoli sebi od Boga produženje života još za petnaest godina. I on se zamoli Presvetoj Bogorodici da mu produži život za petnaest godina. I molitva mu bi uslišena. I umnožiše se učenici njegovi: i beše ih preko devet stotina. A kad prođe petnaest godina, i svetitelju bi sedamdeset dve godine, on se u miru upokoji i otide ka Gospodu. I kao što Gospod čudom proslavi njegovo rođenje, tako isto čudom proslavi njegovu smrt: božanska svetlost s neba obasja svetiteljev stolp i spolja

Izvor: Crkveni Kalendar