Sveti prepodobni Nektarije Bitoljski

Spomen 5. decembar

PREPODOBNI Nektarije rodio se u Bitolju. Roditelji mu behu pobožni i pravedni pred Bogom. Na krštenju svoga sina oni mu dadoše ime Nikola. Kada su Agarjani imali zauzeti njihovo mesto, majka Nikolina vide pre toga u sanom viđenju Presvetu Bogorodicu, koja joj reče da uzme muža svoga i decu svoju i da beže brzo iz svoga mesta i sakriju se na drugom mestu. Primivši ovo viđenje kao od Boga, majka Nikolina tako i učini. Uskoro zatim Turci zaista i naiđu, zauzmu njihovo mesto i nanesu mnoga zla narodu hrišćanskom. Kada ova najezda prođe i smiri se borba i neredi, roditelji Nikolini izađoše iz svoga skloništa sa svojom decom živi i čitavi, blagodarni Bogu i Bogorodici za svoje opasenje, a opet žalosni zbog stradanja i porobljenja svoje braće hrišćana i svoje otadžbine.
Otac Nikolin, koji beše već dosta star, dogovori se tada sa svojom suprugom da napusti svet. Sa svoja dva muška deteta, od kojih jedan beše ovaj sveti Nektarije, on otide u manastir Svetih Vračeva Kozme i Damjana kod Bitolja, u podnožju tamošnje gore. Tamo se on zamonaši sa imenom Pahomije, i podvizavaše se zajedno sa svoja dva sina.
Običaj beše u okolnih hrišćana da u manastir Svetih Vračeva donose plodove sa svojih njiva i vinograda, koliko ko može i želi, naročito o samom prazniku Svetih Vračeva. Tako jedne godine za praznik Svetih doneše hrišćani svoje plodove u manastir, i zajedno sa monasima proslaviše Svete Besrebrenike. Tom prilikom oni behu doneli i dosta vina, kojim napuniše jedno oveće bure. Kako pak za praznik beše dosta sveta za ručkom, gosti brzo popiše ovo vino iz bureta. Doznavši za to, monah Pahomije otide sa svoja dva sina i sa svećama u rukama u podrum, imajući nameru da opere ono ispražnjeno bure. Međutim, kada oni dođoše do bureta, nađoše ga na čudesan način opet napunjenog vinom, koje divno mirisaše i beše veoma prijatno za piće.
Videći ovo divno čudo Božje a sećajući se i onog javljanja Presvete Bogorodice njegovoj majci, mladi sin Pahomijev Nikola razgori se u srcu svome velikom ljubavlju prema Hristu i svom dušom svojom zažele da zadobije Njega, jedinog Željenog i Ljubljenog. Zato se poče moliti Njemu najtoplije i najusrdnije. Zbog svega toga, on uskoro zatim ostavi svet i otide u Svetu Goru Atonsku. Tamo on nađe jednog iskusnog i vrlinskog starca po imenu Dionisija, zvanog Jagari, koji beše rodom iz Carigrada. Ovaj Dionisije, napustivši svet i došavši u Svetu Goru, postao beše poslušnik kod iskusnog starca Filoteja - Jagari (nazvanoga tako po keliji Svetih Arhangela u Kareji, gde je živeo).[83]
Starac Dionisije primi kod sebe blagočestivoga Nikolu i privede ga na blagoslov svome duhovnom ocu starcu Filoteju Jagari koji, imađaše od Boga dar prozorljivosti. Čim Nikolaj stupi pred njega, starac Filotej ga nazva po imenu, govoreći mu: Ti si, čedo, Nikolaj, sin Pahomijev, i ti želiš da ostaneš da živiš sa nama. - Čuvši to, Nikolaj se iznenadi, pa zapita: Otkuda, časni oče, znaš mene i sve o meni? - Starac mu na to reče: Bog otaca naših, čedo, koji te posla nama, On mi otkri o tebi. - Zadivljen zbog svega toga, Nikola ostade kod ovih vrlinskih staraca, i truđaše se uz njih sa još većom ljubavlju i revnošću. Podvizavajući se tako uz njih, on bi uskoro zamonašen od prepodobnih staraca i na monašenju dobi ime Nektarije.
Od tada se prepodobni Nektarije dade još usrdnije na podvige vrlinskog življenja i duhovnog napredovanja. No lukavi zavidljivac đavo ne mogaše podneti njegovo duhovno uspevanje u podvizima i vrlinama, i zato napadaše prepodobnog Nektarija raznovrsnim iskušenjima i smutljivim pomislima, kroz koje ga navraćaše da napusti življenje sa spomenutim iskusnim starcima. No kako đavo u tome ništa ne uspe, jer blaženi Nektarije ostade čvrst i nepokolebljiv, to đavo stavi u srca drugih zavist na svetog podvižnika, da mu makar time napakosti. Beše to zavist jednog saposlušnika prepodobnoga, koji tražaše da se Nektarije odatle protera, i prećaše da će, ako se to ne učini, neko biti ubijen. Prepodobni starci su savetovali ovog neposlušnog poslušnika, i to nekad lepim rečima i poukama iz Svetog Pi

Izvor: Crkveni Kalendar