Sveti prepodobni Nikolaj Ispovednik

Spomen 4. februar

Ppepodobni otac naš Nikolaj rodi se na ostrvu Kritu, u selu Kidoniji, odakle beše i sveti mučenik Vasilid, jedan od desetorice mučenika, postradalih na Kritu. Roditelji ovog blaženog Nikolaja behu hrišćani. Još kao malo dete dadoše ga da se uči Svetom Pismu, i u svojoj desetoj godini on već beše navikao na Svete Knjige. Tada ga poslaše u Carigrad kod njegovog ujaka, blaženog monaha Teofana, koji je monahovao u manastiru Studijskom. Ujak ga primi s ljubavlju, i privede ga prepodobnom Teodoru, igumanu Studijskom. A blaženi Teodor, providevši Duhom da će ovaj dečko postati divan sasud Bogu, blagoslovi ga, i naredi mu da živi sa drugom decom u zasebnom domu, koji se nalazio van manastirske ograde, i bio podignut za školu deci. Kasnije, kada blaženi Nikolaj poodraste, i iguman vide kako je dobrog vdadanja, pametan, krotak i smiren, on ga prevede u manastir, i postriže za monaha. A posle nekoliko godina primora ga te primi i sveštenički čin zbog vrlinskog života svog.
Dok je blaženi Nikolaj u ovoj obitelji provodio bogougodni život, dođe mu rođeni brat Tit, i sa suzama mu ispriča kako su bezbožni Saraceni udarili na ostrvo Krit, zarobili im roditelje, i odveli ih u svoju zemlju. A on, iako mu beše teško u duši zbog roditelja, savetovaše brata da ne tuguje zbog toga, govoreći: Tako je Bog hteo, jer bez Njegove volje ni dlaka s glave ne pada. On zna šta je na korist ljudima. Zato poverimo Njemu svoju tugu i promišljanje o roditeljima našim. Mi pak treba da se staramo o sebi: da nas ne zarobe telesne želje i sablazni ovoga sveta, i da nas ruka nevidljivih neprijatelja ne odvede u zemlju tame i večnoga mraka. - Tako tešeći svoga brata, Nikolaj ga darnu u srce, i ovaj postade dobar monah.
U to vreme Crkvom Hristovom upravljahu u miru i tišini dobri pastiri. Ali, po popuštenju Božjem, zločestivi car Lav Jermenin, opaki ikonoborac, stvori buru pometnje. Za carovanja blagočestivog cara Mihaila Rankave Lav beše najpre patricije, i vešto ote ovome presto na ovaj način: Izbi rat između Grka i Bugara. Car Mihail postavi Lava za vojvodu nad istočnom vojskom, ne znajući da Lav hoće da mu na prevaru otme presto. I kada se Grci pobiše sa Bugarima, i Bugari malaksavahu i spremahu se za otstupanje, tada Lav Jermenin, sa zaverenicima koje ranije beše potkupio, mače vojsku i ona iznenada poče bežati, iako je niko nije gonio. A Bugari, videći Grke gde beže, prvo se ne usudiše da ih gone, jer se bojahu da to nije neka zamka. Ali kada videše da je njihovo bežanje bezobzirno, oni se osmeliše, pojuriše za njima i mnoštvo Grka pobiše. I tako se car Mihailo vrati pobeđen. A ovo iznenadno bežanje vojske Lav izvede vešto i lukavo, da bi vojska i narod omrznuli cara kao strašljivca i kukavicu, koji ne ume da vodi ratove, i tako se on sam dokopao prestola. Tako i bi. Jer kada se car Mihailo pobeđen vrati u Carigrad, Lav sa vojskom ostade u Vitiniji da čuva granicu. I odmah dade maha zlobi koju davno skrivaše u srcu, i pusti glas svuda kako su tobož zbog carevog kukavičluka i neznanja i strašljivosti izgubili slavu junaštva svog i bili pobeđeni od Bugara. Na taj način on diže svu vojsku protiv cara, a i sam javno ustade na svog dobrotvora. I bi tamo u Vitiniji od cele vojske proglašen za cara.
Glas o tome brzo dođe do cara Mihaila. I mnogi predlagahu caru da udari na Lava i da mu ne dopusti carovati. Ali car odgovori: Bolje je da izgubim ne samo presto već i život, nego da se zbog mene prolije i jedna kap hrišćanske krvi u međusobnoj borbi. - I odmah tajno posla Lavu svoju carsku krunu, i porfiru, i carsku obuću, poručivši mu: Evo, ustupam ti presto; dođi dakle slobodno u Carigrad, i zauzmi presto. - Učinivši to, Mihailo se odmah zamonaši, a i njegova žena.
Lav pak uđe vrlo svečano u Carigrad, i zauze presto grčkog carstva. I dobrotvora svog Mihaila, koji mu s ljubavlju predade presto, odmah posla u progonstvo na neko ostrvo, a dva sina njegova, Teofilakta i Ignjatija, naredi te uškopiše. No posle izvesnog vremena ovaj zločestivi car ustade i na samog Hrista Boga i na svetu Crkvu njegovu: sazva nepraved

Izvor: Crkveni Kalendar