Sveti prepodobni Nikola vojvoda
Spomen 24. decembar
PREPODOBNI otac Nikolaj najpre beše vojvoda u vreme grčkoga cara Nikifora, i imađaše pod sobom mnoge vojničke pukove. Kada car Nikifor zarati s Bugarima, pođe u rat i Nikolaj sa svojim pukovima. Uz put Nikolaj svrati na prenoćište u jednu krčmu. Pošto večera zajedno sa gostioničarem, on se pomoli Bogu i leže da spava. No u drugu i u treću stražu noći gostioničareva kći, zapaljena satanskom požudom na greh, tiho se privuče vojvodinoj postelji, probudi ga i stade ga bludnim rečima navlačiti na greh. A vojvoda joj reče: Devojko, oslobodi se te lude satanske požude, i ne želi oskvrnaviti devstvenost svoju i mene kukavnog gurnuti u dubinu pakla! - Zastidevši se malo, ona ode. No ubrzo zatim ona ponovo dođe i saletaše na greh celomudrenog čoveka. Vojvoda je i po drugi put odasla. Ali ona, raspaljivana od đavola bludnom pohotom, dođe i po treći put k njemu. Tada joj blaženi vojvoda reče: O bedna, ispunjena svake bestidnosti i bezumnosti sladostrasnice! Ne vidiš li da te demoni razdražuju, želeći da ti oduzmu devstvenost, pa da te načine podsmehom i porugom za sav rod tvoj i za sve ljude, a da ti dušu rinu u večne muke? Ne vidiš li takođe da ja nedostojni idem u rat sa tuđim narodom? I kako da oskvrnim telo svoje idući u rat? Ne, Bog će mi pomoći, i ja se neću oskvrniti!
To i mnogo drugo izgovori on bestidnici, i odasla je od sebe sa stidom. A kada svanu, vojvoda ustade, pomoli se Bogu, pa krenu svojim putem. Naredne noći on u snu vide sebe gde stoji na nekom mestu u vazduhu; blizu njega sedi neko Silan, sa desnom nogom prebačenom preko leve; i On upita Nikolaja: Vidiš li vojnike sa obe strane? - Da, Gospodine odgovori Nikolaj, vidim kako Grci seku Bugare. - Tada taj Muž reče pravednome vojvodi: Pogledaj na nas. - Pogledavši na tog Silnog, vojvoda vide gde On prebaci desnu nogu preko leve. Posle toga pravedni vojvoda se okrenu k vojnicima i ugleda gde Bugari, pojačani, nemilice kose grčke pukove. A kad prestade bitka, Silni reče pravednome vojvodi: Razmotri dobro pobijena tela, i kaži šta vidiš. - A on zagledavši se vide da je svo polje pokriveno mrtvim telima, a usred njih jedno mesto prazno i obraslo travom, tolike veličine da na njemu može leći samo jedan čovek. I on reče: Gospodine, svo je polje pokriveno leševima nepoštedno pobijenih Grka, sem jednoga mesta na kome može leći jedan čovek. - Tada Silni upita vojvodu: A šta ti misliš o tome? - Vojvoda mu odgovori: Nevježa sam i preprost, Gospodine, i ništa ne razumem odnosno toga. - Tada mu taj strašni Muž reče: Ono prazno i travom obraslo mesto, veliko koliko ležaj jednoga čoveka, bilo je pripremljeno za tebe. Ti si tu imao ležati posečen zajedno sa tvojim neprijateljima, i popuniti tu prazninu. Ali pošto si ti prošle noći junački odagnao od sebe onu prepredenu zmiju, koja je triput navaljivala na tebe, salećući te na greh, da bi te ubila, to si ti sam sebe oslobodio od smrti. Na taj način ti si ono obraslo travom mesto ostavio prazno, a dušu si svoju spasao zajedno sa telom. Pošto si sebe spasao od smrti, ti ćeš ostalo vreme života svoga provesti u neprekidnom služenju meni.
Videvši i čuvši to, pravedni Nikolaj sav uzdrhta, trže se iz sna obuzet strahom i užasom, pa ustavši pomoli se Bogu za svoje vojnike. A kad nastade bitka i strašna seča sa obe strane, Grci spočetka nadvlađivahu Bugare; ali zatim se Bugari iznenada osokoliše i stadoše nadvlađivati Grke. Kao razjarene zveri oni hrabro jurnuše na grčke pukove, neštedimice ih goneći i sekući. I ubrzo sva grčka sila pade od oštrice bugarskih mačeva, tako da i sam car Nikifor jedva uspe da pobegne sa malom družinom.
Tada vojvoda grčkih pukova blaženi Nikolaj, videvši ispunjenje svoga sna, uznese blagodarnost Bogu za svoje spasenje od smrti, ostavi svoj vojvodski čin i povuče se u manastir, neutešno plačući i ridajući za poginulim vojnicima. Primivši pak svetu shimu i posluživši Bogu u toku mnogo godina, on postade jedan od prozorljivih i velikih otaca. S njima se on udostoji i udela na nebu o Hristu Isusu Gospodu našem, kome slava vavek. Amin.
Izvor: Crkveni Kalendar
