Sveti prepodobni Nil Sorski

Veliki otac Ruske Crkve po svome podvižništvu i bogomudrosti, učitelj skitske prostote i sozercateljnog života, prepodobni Nil, rodio se 1433 godine. O poreklu i mestu rođenja prepodobnog Nila ništa se ne zna. Ipak, sudeći po njegovim mnogobrojnim vezama sa važnim ličnostima njegovog vremena i po njegovom visokom obrazovanju, treba pretpostaviti da je i sam on bio bojarskog porekla. Istina, sveti Nil naziva sebe nevježom i seljakom, ali on je mogao sebe nazivati nevježom po dubokom smirenju, a seljakom - zato što se rodio i živeo na očevini svojih predaka među seoskim žiteljima.
Sveti Nil se postrigao u monaštvo i otpočeo svoj monaški život u obitelji prepodobnog Kirila Bjeloozerskog. Tu se on koristio savetima umnog i strogog starca Paisija Jaroslavova, koji je potom bio iguman Sergijeve Sveto-Trojične Lavre. Iz kratkih podataka o životu prepodobnog Nila poznato je samo da je on, pošto je proveo neko vreme u Kirilovom - Bjeloozerskom manastiru, zajedno sa svojim učenikom i satrudnikom Inokentijem, iz roda bojara Ohljebinjinih, putovao po svetim mestima Istoka i dugo boravio u Svetoj Gori. Kao rajska pčela, on se u Svetoj Gori vio po nadoblačnim visinama među atonskim ocima, i svo rusko monaštvo obdario svojim divnim spisom, koji sadrži u sebi ne samo iščitane istine o skitskom bezmolviju, o skitskom molitvenom isposničkom tihovanju, nego i njegovim ličnim opitom saznane, ličnim iskustvom proživljene, i doživljajima njegovog ličnog angelsko-bestrasnog života zapečaćene. Plod njegovog stranstvovanja u Svetoj Gori bilo je izučavanje pravila pustinjske usamljenosti, bezmolvne molitve i duhovnog trežnjenja. Stoga, kao što prepodobnog Antonija Pečerskog nazivamo osnivačem monaštva u Rusiji, tako i prepodobnog Nila možemo s punim pravom nazvati prvencem skitskog podvižništva.
Omiljeno zanimanje prepodobnog Nila beše, po njegovom sopstvenom kazivanju, izučavanje Svetoga Pisma, žitija i učenja svetih Otaca. Na taj način prepodobni Nil ne samo umom i srcem izuči, nego i u život i u neprekidno zanimanje pretvori dušespasonosnu nauku bogomudrih otaca: Antonija Velikog, Vasilija Velikog, Jefrema Sirina, Isaka Sirina, Makarija Velikog, Varsanufija, Jovana Lestvičnika, Ave Doroteja, Maksima Ispovednika, Isihija, Simeona Novog Bogoslova, Petra Damaskina, Grigorija, Nila i Filoteja Sinajskih. U Svetoj Gori prepodobni Nil zavole naročito skitski način života; u njegovu dušu duboko prodre ljubav prema usamljenosti. I kada se vrnu u Bjeloozerski manastir, on ne hte da živi u njemu, nego se udalji dvaestinu kilometara od njega na reku Sorku. Tu on pobi krst, načini najpre kapelicu i usamljeničku keliju i iskopa pored nje studenac. A kada se oko njega sabraše neka bratija da se podvizavaju s njim, onda on sagradi i crkvu. Svoj manastir on uredi na naročitim otšelničkim pravilima, po ugledu na skitove koji i do sada postoje na Svetoj Gori Atonskoj. Na taj način on osnova prvi Ruski skit. U svom novom skitu prepodobni produži izučavati Sveto Pismo i dela svetih Otaca, prema njima uređujući život svoj i svojih učenika.
Istoriju svog unutrašnjeg života prepodobni otac naš Nil delimično otkri u poslanici jednome od svojih bliskih sapodvižnika, koji ga je uporno molio o tome. "Pišem ti, veli prepodobni, pokazujući sebe; na to me primorava tvoja ljubav po Bogu i čini me bezumnim, da bih ti pisao o sebi. Mi treba da postupamo ne prosto i ne prema prilikama, nego po Svetom Pismu i po predanju svetih Otaca. Moje udaljenje iz manastira (Bjeloozerskog) nije li bilo radi duševne koristi? Nesumnjivo radi nje. Ja sam video da tamo žive ne po zakonu Božjem i predanju otačkom, već po svojoj volji i ljudskom rasuđivanju. Još ima i mnogo takvih koji, postupajući tako nepravilno, uobražavaju da vode vrlinski život... Kada ono ja i ti zajedno življasmo u manastiru, ti znaš kako sam se ja klonio veza sa svetom i starao se da živim po Svetom Pismu, ma da, zbog lenosti svoje, nisam imao uspeha u tome. Posle mog stranstvovanja ja dođoh u manastir, i blizu izvan manastira načinih sebi keliju, i življah u njoj koliko sam mogao. Sad