Sveti prepodobni Nil Stolbenski

PREPODOBNI Nil rodio se u jednom selu Novgorodske oblasti. Ko mu behu roditelji, nije poznato; zna se samo da je postrižen u manastiru Pskovske oblasti, zvanom Kripecki. Iz tog manastira on pređe u šumovitu pustinju Rževskog okruga, i tamo se nastani blizu reke Čeremhe. Tu se on hranio biljem i hrastovim žirom, provodeći vreme u postu i molitvi. To đavo ne mogaše gledati, zato ga stade krvnički napadati: pretvaraše se u razne zverove i svakovrsne gmizavce, koji kao strašila navaljivahu na prepodobnoga i danju i noću, besneći i urlajući i šišteći, eda bi prepodobni, . zaplašen, napustio pustinju. No prepodobni molitvama, kao mačem, odgonjaše sva ta iskušenja i zlobne napasti vraga, ograđujući telo svoje krsnim znakom i moleći se neprestano Bogu. U takvim pustinjačkim podvizima prepodobni Nil provede petnaest godina.
Jednom posle duge molitve prepodobni zadrema i ču glas koji mu govoraše: "Nile, izađi odavde i idi na ostrvo Stolobnoje; na njemu uzmoći ćeš spasti se". - Ovo naređenje ispuni prepodobnoga velikom radošću, jer po tome on poznade da Gospod nije prezreo moljenja njegova. I stade se prepodobni raspitivati za to ostrvo kod hristoljubivih ljudi koji dolažahu k njemu. Oni mu kazaše da se to ostrvo nalazi na jezeru Seligeru, udaljenom sedam kilometara od grada Ostaškova, u Tverskoj oblasti. Prepodobni krenu tamo, i kad stiže na ostrvo beše radosno poražen njegovom lepotom. Obišavši celo ostrvo, on nađe da je ono izvrsno za usamljenički život. Na ostrvu tom bejaše gora i velika šuma. Uzišavši na goru, prepodobni molitvom zablagodari Bogu što mu ukaza ovo mesto, i reče: Evo, Gospode pokoja mog, evo obitališta mog zanavek.
Tu na gori sveti podvižnik iskopa sebi pećinu, u kojoj provede prvu zimu. Posle toga on načini sebi keliju i crkvicu. I provođaše on na ostrvu život silno se podvizavajući u molitvama i u postu i u trudovima; a hranjaše se biljem i jagodama što rastijahu na ostrvu, i povrćem koje sam proizvođaše obrađujući zemlju. No đavo i tu neprestano ratovaše protiv prepodobnoga, i činjaše mu razne pakosti. Tako, đavo se jednom prilikom pojavi sa čitavim pukom demona i opkoli keliju prepodobnoga kada ovaj svršavaše molitvu svoju; opasavši keliju konopcima, đavo uz strahovitu viku prećaše da je strovali u jezero, no svetitelj molitvom svojom razagna svu tu demonsku vojsku.
Isto tako i pakost ljudska beše nemoćna u svome vojevanju protiv ugodnika Božjeg. Tako jednom seljani što življahu u blizini Stolobnoga ostrva namisliše da oteraju svetitelja sa ostrva; zbog toga posekoše drva i zapališe šumu, smatrajući da će požar doći i do kelije svetiteljeve i sagoreti je. Videći zapaljenu šumu, svetitelj stade na molitvu, i blagodaću Božjom požar se iznenada ugasi, te i ne dođe do gore, a pakosnici se sa stidom i sramom vratiše kućama svojim.
No đavo, ukoliko više poraza doživljavaše od svetitelja, utoliko besnije napadaše na njega. Jednom kada se prepodobni nahođaše na poslu izvan kelije, razbojnici napadoše na njega i preteći mu zahtevahu od njega da im da svoje blago. Svetitelj im reče: Eno ga u uglu moje kelije; idite i uzmite ga! - A u tom uglu bejaše ikona Presvete Bogorodice sa Predvečnim Bogomladencem. Razbojnici uđoše u keliju, i iznenada oslepiše. Gada oni sa suzama stadoše moliti svetitelja da im oprosti. Svetitelj se pomoli Bogu i razbojnici progledaše. Posle toga svetitelj ih pouči spasenju duše, i zapovedi im da nikome ne pričaju to što se dogodilo. Razbojnici tako i uradiše, ali po prestavljenju svetoga Nila oni podrobno ispričaše ove.
Za svoj podvižnički život prepodobni Nil dobi od Boga blagodatni dar: proviđati u ljudima tajna dela njihova i grešnike izvoditi na put spasenja. Jedan čovek, oskvrnavljen telesnim grehom, dođe k svetitelju. Svetitelj ga izobliči zbog greha, i poučivši ga da više ne čini taj greh, otpusti ga s mirom. Od toga vremena taj čovek steče strah Božji, i poživevši bogougodno skonča.
Bogobojažljivi žitelji koji se u blizini ostrva bavljahu ribolovom, poštujući svetitelja, slahu mu ponekad ribu. Jednom oni poslaše ribu njemu po jednom svom drugu koj