Sveti prepodobni Nil Mirotočivi

SVETI i blaženi Nil, zablistavši u poznija vremena, podvizima svojim prevaziđe mnoge, čak i drevne, podvižnike. Novi dokaz, da se vrlina, pobožnost i ljubav k Bogu ne ograničavaju vremenima i godinama, nego imaju svoj osnov u našoj volji i slobodi. Sin pobožnih pravoslavnih roditelja, sveti Nil se rodio u Moreji, današnjoj Grčkoj, u mestu zvanom "Sveti Petar Kinurijski" (oko 1601. g.), u Zakoniskoj eparhiji. Tu je odrastao i vaspitao se. Svetovno ime mu beše Nikola Terzakis. Još u ranim godinama on ostade bez roditelja. Ali mu roditelje zameni njegov ujak jeromonah Makarije. Ovaj ujak budno i revnosno nadziravaše sve pokrete uma i srca sestrića, budućeg sasuda blagodati Svetoga Duha. Daroviti sestrić, pod mudrim i neumornim rukovodstvom svoga ujaka, brzo napredovaše u učenju i vrlinama. Stoga mladi Nil, kada dostiže zakonski uzrast, primi monaški postrig, i bi, kao dostojan, rukopoložen prvo za jerođakona, a potom i za jeromonaha u manastiru Uspenija Bogorodice Malevijske gde su se podvizavali. I tako se blagočestivi ujak i njegov dostojni sestrić jednodušno podvizavahu dobrim podvigom. Ali ove uzvišene i devstvene duše, ranjene plamenom i sveobuhvatnom ljubavlju ka Preslatkom Ženiku Nebeskom, zapališe se željom za velike podvige. Zato ostaviše svoju postojbinu i otputovaše u Svetu Goru Atonsku. Tamo obiđoše manastire, skitove i pustinje, sa ciljem da pronađu mesto podesno za usamljeničko molitveno tihovanje i visoke podvige. Najzad izabraše pusto, nenaseljeno, divlje i bezvodno mesto, zvano Sveti Kamenovi u predelu današnjih Kavsokalivija. I blaženi trudbenici odmah pristupiše raščićavanju toga mesta. I sa mnogo revnosti i znoja podigoše sveti hram u čast i slavu Nebeskoga Cara. Kraj njega sagradiše i kelije za zemne angele, monahe, da dan i noć slavoslove Gospoda. Uskoro zatim blaženi Makarije mirno usnu u Gospodu.
Blaženi Nil produži podvizavati se revnosno i bogougodno. No željan težih i surovijih podviga, on stade tražiti pogodnije mesto za ostvarenje svojih hristočežnjivih stremljenja. U uskoro pronađe jedno vrlo nepristupačio mesto u Svetoj Gori, u strašilnim urvinama atoskim, i tu se nastani, sa molitvenom i uzdisajnom čežnjom: da svim srcem, svom dušom, svim umom, svom snagom svojom služi nezamenljivom Bogu i Gospodu Hristu. I služaše Gospodu samopregorno i trpeljivo. Surov prema sebi, on s evanđelskom radošću do kraja života junački podnošaše svaku oskudicu i nevolju i teskobu. Kakve je sve podvige videla peštera
u kojoj se postio ovaj divovski podvižnik! Kakvi su je potoci toplih suza natapali, lijući se iz duše i očiju molitvom razneženog isposnika, koji je dan i noć vapio k Bogu za sebe i za sav svet! Kakvih je sve borbi sa demonima i kakvih pobeda nad njima bila ona svedok! I posle pobeda nad mračnim silama koliko se ona osvetila divnim nebeskim viđenjima i horovima Angela koji su se javljali da uteše ravnoangelnog monaha! Sve je to poznato jedino sveznajućem Gospodu. No za nas je i samo mesto njegovih podviga neućutna i gromoglasna propoved o veličini njihovoj. He manji svedok toga su i svete mošti njegove čudotvorne, koje su ga po prestavljenju njegovom divotno proslavile.
Kroz mnoge i duge hristočežnjive podvige prepodobii Nil se najzad približi svome odlasku iz ovog sveta. On koji u sve dane zemnog života svog umrtvljavaše telo svoje, mirno predade mirni duh svoj u ruke Gospodu, za kojim je od mladosti čeznula duša njegova. I teskobna, no tolikim divnim .podvizima osvećena peštera, ispuni se Angelima, koji svetu dušu svetog ugodnika Božjeg sa pesmopojanjem uznesoše na nebo. A mnogotrpeljivo i mnogopobedno telo njegovo bratija pobožno i sa strahopoštovanjem sahraniše pored same peštere svetiteljeve.
Čudesni Gospod, koji proslavlja one koji Njega slave, proslavi Svoga divmog ugodnika Nila time što iz tela njegovog poteče miro u takvom obilju, da se sa vrha gore slivalo u more. To čudotvorno miro stade privlačiti ljude sa svih strana. I tim celebnim svetim mirom isceljivahu se ljudi od svojih telesnih i duhovnih bolesti. I nazvan bi sveti Nil mirotočivim. No učenik s