Sveti prepodobni Nifont

Spomen 14. jun

Prepodobni otac naš Nifont rodio se u oblasti Argirokastra u selu Lukovu od oca sveštenika. Kada napuni deset godina, Nifonta uze k sebi da ga uči pravilima stroge hrišćanske naravstvenosti njegov stric, koji beše eklesiarh u manastiru svetog Nikolaja. Manastir svetog Nikolaja osnovao je Konstantin Monomah na mestu koje se sada naziva Mesopotam. Dovevši dečka u manastir, stric se najpre postara da ga nauči čitanju i pisanju, pa ga onda obuče u inočki obraz. U izučavanju početnih stvari iz Svetoga Pisma dečko pokaza tako veliki uspeh, i njegova besprekorna poslušnost i skromnost behu tako uzorni, da on ubrzo bi proizveden za čteca. A kad postade punoletan, on bi udostojen i svešteničkog čina.
Sa takim božanstvenim osobinama, pritom stalno se baveći čitanjem Svetog Pisma i žitija svetih, Nifont se toliko zagreja ljubavlju k Bogu i željom da besprekorno drži svete zapovesti Njegove, da on reši: ostaviti sve, povući se duboko u pustinju, i tamo u potpunom bezmolviju, u potpunom molitvenom tihovanju potpuno se posvetiti samo Bogu. I stvarno, Nifont se udalji iz manastira svetog Nikolaja na goru Heromerion, gde se tada usamljeno podvizavao jedan starac koji beše došao sa Sinajske Gore. Tamo, pod rukovodstvom i poukama opitnog sinaita, mladi Nifont, penjući se iz sile u silu, oseti svim bićem da i planinska pustinja Heromeriona ne zadovoljava čežnje njegove plamene duše koja je žudela za savršenim bezmolvijem i pustinjačkim podvizima. Stoga, ugušujući u sebi osećanja vezanosti za zavičaj i srodnike, za prijatelje i sve što zadržava u vezi sa svetom, on krenu u Svetu Goru Aton. I tajno vođen promislom Božjim, on stiže do pećine svetog Petra Atonskog, u oblasti lavre svetog Atanasija, gde je tada bezmolstvovao, molitveno samovao i tihovao, čudesni otšelnik Teognost. Ovome otšelniku Nifont poveri sebe, kao čedo ocu i rob gospodaru, skrivajući od njega svoj sveštenički čin. Na taj način Nifont se kao početnik tri godine bezuslovno potčinjavaše svome stricu. Najzad, po isteku toga vremena, Teognost slučajno doznade da njegov poslušnik ima sveštenički čin, i ne htede ga više ni po koju cenu držati kao svog poslušnika, utoliko pre što su mu Nifontovi podvizi i trudovi izgledali divni i uzorni. Iako je Nifont molio i preklinjao starca da mu i nadalje bude rukovodilac, pošto je još nesavršen u iskustvima otšelničkog života, Teognost, zbog krajnjeg smirenja svog, ne pristade na to. Zato se prepodobni Nifont udalji od njega u susedni skit svetog Vasilija Velikog. Tu provede četrnaest godina u krajnjem bezmolviju, samo jedanput nedeljno potkrepljujući svoje sile malom količinom suvoga hleba.
U to vreme u lavri se pojavi kuga, i mnoštvo bratije postade njena žrtva, te iguman bi prinuđen da pozove svetog Nifonta u lavru, da vrši božanstvena bogosluženja. I on provede tri godine u ovom svetom poslu. Ali, iako ovo poslušanje beše od ogromne važnosti, prepodobnog Nifonta je srce neodoljivo vuklo ka savršenom bezmolviju i nije mu davalo mira. Pošto ne beše u stanju da uguši u sebe to osećanje i tu želju, on ode u Vulevtirije, gde je sada skit Svete Ane. I tu, u pustinjskoj tišini, on provede mnogo godina skitački, bez kuće i krova, hraneći se jedino travom i korenjem.
Iako život prepodobnog Nifonta bejaše veoma uzvišen, veoma bestrastan, veoma poučan za sve, ipak se nađoše zavidljivci koji ga prestaviše igumanu sveštene lavre kao prelašćenog. Da bi dokazali svoju klevetu, oni tvrđahu kako se prepodobni, tobož, gnuša hleba kao grešne i nedozvoljene hrane, pa se zato hrani pustinjskim zeljem. Da bi to proverio, iguman prizva k sebi prepodobnog Nifonta i upita ga, zbog čega on vodi tako strog život, gnušajući se čak hrane koja je svojstvena čoveku. Pritom iguman govoraše prepodobnom Nifontu: "Drevni oci hranili su se u pustinjama zeljem, jer tamo nije bilo hleba; a ovde ima i hleba, i drugih jestiva, koja treba upotrebljavati u slavu Božiju, umereno, izbegavajući na taj način satansku oholost od neumornog i strogog posta".
Kao istinski poslušnik, prepodobni smireno primi starčev savet. Ali, da bi izbega

Izvor: Crkveni Kalendar