Sveti prepodobni Alimpije, ikonopisac pečerski

Spomen 17. avgust

Prepodobni otac naš Alimpije Pečerski pokaza se podražavalac svetog evanđelista Luke, jer Gospodu koji nas je stvorio po slici i prilici Svojoj tako isto služaše, ne samo čudotvorno izobražavajući likove svetitelja na ikonama, nego i vrline njihove ovaploćavajući u svojoj duši. Pored toga on beše i divan lekar. Njegovo pobožno življenje pokazuje nam se u sledećem vidu.
U vreme blagovrenog kneza kijevekog Vsevoloda Jaroslaviča, pri igumanu prepodobnom Nikonu, po promislu Božjem i po savetu prepodobnih otaca Antonija i Teodosija koji se deset godina nakon svoga prestavljenja čudesno javiše u Carigradu, dođoše grčki ikonopisci radi ukrašavanja svete pečerske crkve; ovim ikonopiscima bi dat ovaj blaženi Alimpije od strane njegovih roditelja da izuči ikonopisnu umetnost. I Alimpije bi očevidac onog divnog čuda o kome se piše u povesti o crkvi pečerskoj, naime: kada ikonopisci ukrašavahu živopisom oltar, u njemu se sama od sebe živopisa ikona Presvete Bogorodice; pri tome ona zasija i sijaše jače od sunca; onda izlete golub iz usta Presvete Bogorodice, i posle dugog letenja po crkvi ulete u usta ikone Spasiteljeve, živopisane u gornjem delu Crkve. Tada se ovaj blaženi Alimpije učaše, pomažući svojim učiteljima, i dobro upisa u duši svojoj da blagodat Presvetoga Duha boravi u toj svetoj pečerskoj crkvi.
Kada pomenuti ikonopisci završiše svoj posao i ukrasiše svetu crkve ikonama, ukrašen bi i Alimpije vrlinskim likom angelskog monaškog čina od strane prepodobnog igumana Nikona. I stade se blaženi Alimpije učiti da izobražava u duši svojoj vrline svetih, dobro već znajući da veštastveno izobražava njihove likove na ikonama. I on beše tako vičan i mudar u svojoj umetnosti, da je mogao, blagodaću Božjom, na veštastvenim, vidljivim ikonama izobraziti duhovne likove vrline. Jer on izuči ikonopisnu umetnost ne radi sticanja bogatstva nego radi sticanja vrlina. I on se neprestano truđaše, živopišući ikone za igumana, za bratiju i za sve kojima su bile potrebne, ne uzimajući ništa za svoj trud. Naročito pak blaženi Alimpije moljaše sve da ga izveštavaju ako u kojoj crkvi vide ostarele ikone; u takvim slučajevima on je, ne tražeći nikakve nagrade za svoj rad, ukrašavao takve crkve ikonama. A kada je svetitelj bivao slobodan od takvih poslova, on je onda radio ikone koje je davao onima, od kojih je uzimao na zajam zlato i srebro radi ukrašavanja ikona. Tako je postupao blaženi Alimpije, da ne bi bio nezaposlen; u tome se on ugledao na drevne oce, koji su se stalno bavili rukodeljem, i na samog vrhovnog apostola Pavla koji kaže o sebi: Znate da potrebi mojoj i onih koji su sa mnom poslužiše ove moje ruke (D.A. 20, 34). A kada bi se desilo da on svojim rukodeljem zaradi izvesnu sumu novaca, on je onda taj novac delio na tri dela: jedan deo je upotrebljavao na kupovanje materijala za ikone, drugi na milostinju sirotinji, treći je davao na manastirske potrebe. Tako dakle radeći svake godine, blaženi ne davaše sebi odmora ni danju ni noću. Jer noću se podvizavaše u molitvenom bdenju i poklonima, a danju se sa svakim smirenjem, nekoristoljubljem, čistotom, trpljenjem, postom, ljubavlju, bogomisliju revnosno bavljaše rukodeljem. Njega niko nikada ne vide bez posla. Pri svemu tome on nikada ne propuštaše crkvena bogosluženja radi svojih poslova.
Videći kod prepodobnog Alimpija tako veliku ikonopisnu umetnost i toliku vrlinu, iguman ga uzdiže na stepen sveštenstva, jer smatraše da je prepodobni dostojan, pored anđelskog monaškog lika, nositi na sebi i sveštenički čin, po ugledu na Sina Božija Isusa, sveštenika po činu Melhisedekovu (sr. Jevr. 6, 20-7, 28). Tada prepodobni bi stavljen kao sveća na svetnjak, ili bolje reći, kao obrazac za ugledanje na visoko mesto, sijajući dvostrukom lepotom vrlina monaških i svešteničkih. I pokaza se blaženi Alimpije obrazac ne prost nego čudotvoran, i mi ćemo od mnogih čudesa njegovih spomenuti ovde neka.
Neko od bogataša grada Kijeva bejaše gubav, i dugo tražaše sebi pomoć od mnogih lekara, vračara i inoveraca, ali mu od toga ne samo ne bi bolje, nego mu se stanje p

Izvor: Crkveni Kalendar