Sveti prepodobni Or, Otšelnik tivaidski

Spomen 7. avgust

U Tivaidi Egipatskoj na Nitrijskoj Gori bejaše jedan čudesni podvižnik, po imenu Or, koji osnova mnoge manastire, u kojima bejaše do hiljadu bratije, kojima on beše duhovni vođ i nastavnik. Izgled njegov beše anđelski; i kada mu beše devedeset godina, telo njegovo ne beše ništa izgubilo; lice njegovo bejaše veoma svetlo i sveže, od prvog pogleda ulivaše poštovanje prema njemu. Rufin, koji ga poseti, ovako ga opisuje: "U svojoj odeći on je ličio na agela Božjeg, devedesetoletni starac s dugom bradom kao sneg belom, veoma prijatne spoljašnosti. Pogled njegov svetlio se nečim nadčovečanskim".
Najpre se prepodobni Or dugo vreme podvizavao sam u dalekoj pustinji. Zatim se, po naređenju Božjem, preseli u susednu pustinju, i tamo osnova manastir. Svojim sopstvenim rukama on zasadi šumu, pošto tamo ne beše drveća, te tako izraste gusta šuma. On to uradi, da bratija, koja se stade okupljati oko njega, ne bi daleko išla po drva. Uopšte, on se u svakom pogledu starao za bratiju, moleći se Bogu i trudeći se za njihovo spasenje, da oni ne bi oskudevali ni u čemu potrebnom, i da ne bi imali nikakvog izgovora za lenjost. A dok je sam živeo u dalekoj pustinji, ava Or se tamo hranio travom i slatkim korenjem, pio vodu kad bi je našao, i sve vreme provodio u molitvama i slavoslovljima. A kada dostiže duboku starost, javi mu se u snu anđeo Gospodnji i reče: "Ti ćeš biti u mnogobrojnom ljudstvu, i mnogi ljudi biće povereni tvome rukovodstvu; i mnoge hiljade ljudi spašće se pomoću tebe; i koje god stekneš ovde, oni će ti se pokoravati i u budućem životu. Ne sumnjaj nimalo, pomišljajući kako ćeš izdržavati toliko mnoštvo ljudi: ti nećeš oskudevati ni u čemu potrebnom kad god prizoveš Boga". Kada to ču, ava Or ode u susednu pustinju i, načinivši sebi kolibicu, življaše u njoj najpre sam, hraneći se raznim travama, koje je često jedanput nedeljno jeo.
Ranije ava Or je bio nepismen, ali, po izlasku iz pustinje u naseljeno mesto, njemu bi data blagodat od Boga, te je napamet znao Sveto Pismo. Kada mu je bratija donosila Bibliju, on ju je čitao kao pismen. On dobi i drugu blagodat, blagodat - da izgoni besove; te su tako mnogi od besomučnika gromko pričali o njegovom žitiju, iako on to nije želeo. I mnoga druga isceljenja činjaše on blagodaću Hristovom. Stoga se oko njega okupi tri hiljade monaha. Svima je on preradosno služio. On im je svojim sopstvenim rukama noge prao, i zatim pouke davao. U Svetom Pismu je bio veoma iskusan, pošto je ovu blagodat primio od Boga. Pošto bi bratiji objasnio mnoge glave iz Svetoga Pisma, i predao im pravoslavno učenje o veri, on ih je podsticao na molitve. Jer je običaj kod velikih ljudi da ne pristupaju telesnoj hrani pre no što dušu svoju nahrane duhovnom hranom; a ta je hrana - primanje tela Hristova. Posle Pričešća i prinesene zahvalnosti Bogu, ava Or je odmah pozivao bratiju za trpezu, a sam je uvek za vreme obeda davao bratiji važne savete i govorio im o spasenju.
Ava Or se slavio među mnogim Ocima i stoga što je za jedan dan podizao kelije za mnoge monahe koji bi k njemu došli: sazivao je svu prisutnu bratiju, te je jedan pravio kal, drugi cigle, treći je vukao vodu, četvrti sekao drva. I kada bi kelije bile gotove, on ih je davao došavšima i odmah ih snabdevao svima ostalim potrebama. Jer Bog izobilno šiljaše Svome ugodniku sve što mu beše potrebno. Jednom dođe k prepodobnom Oru neki strani, lažljivi inok, koji prethodno sakri svoje odelo i pojavi se pred ocem polunag, moleći ga da mu da odelo. Ava Or ga izruži pred svima za laž i iznese na sredinu njegovo sakriveno odelo. Otuda niko nije smeo da laže pred njim, jer su svi znali koliku blagodat vrline on ima, koju je stekao svojim dugim svetim životom. Mnoštvo monaha, kada su s njim bivali u crkvi, ličili su na horove anđela koji slave Boga.
Jednom na pouku bratiji ava Or ispriča ovo: Videh u pustinji jednoga muža, koji tri godine ne okusi ništa od zemne hrane; anđeo Gospodnji donošaše mu svakog trećeg dana nebesku hranu, koja mu u isto vreme zamenjivaše i vodu. - No znam među monasima i takvog čoveka, kome dođoše

Izvor: Crkveni Kalendar