Sveti prepodobni Pafnutije

UČENIK Sv. Antonija Velikog. Svetošću svoga života obratio je mnoge grešnike na put pokajanja (kao sv. Tai ra). Više je ličio na bestelesnog angela nego na telesnog čoveka. Osnovao je manastir u Donjoj Tivaidi, u Iraklejskom kraju, i bio iguman. Uvažavan je i poštovan bio od svih. Upokojio se krajem četvrtog veka. O njemu Paladije u Lavsaiku (gl. 57) piše ovo: Mi videsmo i drugo mesto, gde je živeo otšelnik Pafnutije, čovek veliki i dobrodeteljan, koji se nedavno prestavio u okolini Iraklije Tivaidske. O njemu su mnogi pričali mnogo. Posle dugog podvizavanja Pafnutije zamoli Boga da mu otkrije kome je on od svetih podvižnika sličan. Javi mu se Anđeo i reče mu: Ti si sličan tom i tom frulašu koji živi u gradu. - Pafnutije pohita tome frulašu i raspitivaše ga o njegovom načinu života i o delima. Frulaš mu reče (što i beše istina) da je on čovek grešan, i pijanica, i bludnik, i da je nedavno prestao biti razbojnik i postao frulaš. A kada ga Pafnutije stade podrobno ispitivati kakvo je uopšte dobro učinio, on mu odgovori, da on ne zna nikakvo svoje dobro osim što je jednom, dok je još bio razbojnik, jedne noći spasao jednu hrišćansku devojku od razbojnika koji su hteli da je obeščaste, i vratio je u selo. Drugom jednom prilikom, produži frulaš, sretoh jednu lepu ženu gde luta u pustinji, bežeći od gradonačelnikovih slugu i sudija zbog državnih dugova svoga muža, i oplakuje svoju sudbu. Ja je upitah, zašto plače. - Ništa me ne pitaj, gospodine, reče ona, niti raspituj o mojoj nevolji, nego me uzmi kao sluškinju svoju i vodi kuda hoćeš. Jer pošto su moga muža u toku dve godine mnogo puta tukli zbog državnog duga od trista zlatnika, i zatvorili u tamnicu, i tri moja premila deteta prodali, ja se spasavam begstvom, prelazeći iz mesta u mesto. I pošto su me često hvatali i svaki put nemilosrdno tukli, ja sada lutam po pustinji, i već je treći dan kako ništa okusila nisam. - Ja se sažalih na nju, dovedoh je u pećinu, dadoh joj trista zlatnika i ispratih do grada. Tako oslobodih nju sa decom i mužem.
Pafnutije mu reče: Ja ne znam da sam išta slično učinio u svome životu; ali si ti, svakako, slušao za mene da sam čuven podvižništvom, jer nisam u lenjosti proveo svoj život. I Bog mi otkri o tebi da ti ništa nisi manji od mene po dobrim delima. Kada se Bog tako brine o tebi, brate, ti nemoj zanemariti dušu svoju. - Frulaš tog časa baci frulu iz ruku i, zamenivši skladnost muzičke pesme duhovnom melodijom, pođe za ovim čovekom u pustinju. I tu se prema svojim moćima podvizavaše tri godine, provodeći vreme svoga života u slavoslovljima, i molitvama, i tako pređe na nebo i upokoji se ubrojan u likove svetitelja i redove pravednika.
Pošto posla Bogu ovog usrdnog podvižnika vrline, ava Pafnutije stade voditi još savršeniji život od pređašnjeg, i opet zamoli Boga da mu otkrije, kome je od svetitelja sličan. I opet njemu bi glas od Boga: Ti si sličan starešini susednog sela. - Pafnutije se hitno uputi k njemu. Kada zakuca na vrata njegova, ovaj iziđe i, po običaju, primi gosta. Umivši mu noge, on spremi trpezu i ponudi ga da jede. Ali Pafnutije ga stade raspitivati za dela njegova, i govoraše: Čoveče, ispričaj mi kako provodiš život, jer mi je Bog objavio da si ti mnoge monahe prevazišao. - A ovaj mu odgovori, da je on čovek grešan i nedostojan i samog imena monaškog. Ali pošto Pafnutije uporno nastojavaše, ovaj čovek mu odgovori: Ja nisam imao potrebe da ti pričam o svojim delima, ali pošto si došao po volji Božjoj, to ću ti pričati o sebi. Evo, već je trideseta godina kako sam se odvojio od žene, pošto sam sa njom proživeo samo tri godine i dobio sa njom tri sina koji služe mojim potrebama. Do današnjeg dana nisam napuštao gostoprimstvo. Niko se od seljaka ne može pohvaliti da je pre mene ugostio strance. Siromah ili stranac ne izlaze iz moga doma praznih ruku, nego dobiju što im je potrebno za put. Nisam propustio da pružim potrebnu utehu ojađenom siromašku; nisam bio pristrasan na sudu prema sinu svom; tuđi plodovi nisu ušli u moju kuću; nije bilo neprijateljstva gde se ni

Izvor: Crkveni Kalendar