Sveti prepodobni Petar Koriški

Spomen 5. jun

Kada Srpska zemlja i narod koji živi u njoj primi svetlost Hristovog Evanđelja, i kada se apostolskim delima i podvizima bogonosnog oca našeg Save i ostalih bogougodnika srpskih učvrsti blagočešće među Srbima, tada zasijaše mnogi bogougodni svetilnici po Srbiji i čitavom Balkanu. Među takvim podvižnicima osobito se proslavi ovaj prepodobni i bogonosni otac naš Petar, koji se podvizavaše u Koriškoj pustinji kraj Prizrena. Njegov život i podvige opisa hilandarski monah Teodosije (pisac i žitija Sv. Save Srpskog), koji je na poziv koriškog monaha Grigorija dolazio u Prizren i okolinu i od verodostojnih svedoka i monaha očevidaca doznao za sveti život i bogougodne podvige i čudesa ovoga prepodobnog. Mudri Teodosije je potom napisao i službu prepodobnom Petru Koriškom.
Bogonosni otac naš Petar beše rodom iz hvostanskog kraja u oblasti Dioklitiji, kako se onda zvala pokrajina oko današnje Peći. Selo njegovo zvaše se Unjemir, a to je današnji Ujmir kraj Peći. Roditelji mu behu pobožni i čestiti hrišćani, koji ga po rođenju krstiše i dadoše da se uči svetim knjigama. Još u mladosti blaženi Petar ispoljavaše blagodat Božju koja beše i koja imaše biti na njemu, jer od detinjstva beše krotak i smeran, bezlobne duše i nezlobiva uma. Zbog ovoga on izbegavaše dečje igre i sve nekorisne družbe i zabave, što roditelje njegove ne malo žalošćaše. Umesto svega drugoga Petar se usrdno truđaše u postu, molitvi i pohađanju hrama Božjeg, i u učenju božanstvene nauke reči Božje. Iz Svetoga Pisma on shvati da radi ljubavi Božje treba ostaviti sve na svetu, pa i same roditelje, i zato mu duša žuđaše da se posvetn služenju Bogu u samoći i otšelništvu. Kada mu uskoro umre otac on beše gotov da se udalji iz doma i sveta, ali ga majka preklinjaše da nju i mlađu sestricu, koju imaše, ne ostavlja samotne i sirote. Prepodobni se smilova na majčina preklinjanja i preuze na se upravljanje kućom, ali svoje podvige posta i molitve ne umanji nego ih naprotiv udvostruči. On krotko oraše svoju njivu na jednom slepom volu, koji po smrti prepodobnoga na čudesan način prepoznade palicu svoga gospodara. Uz telo svoje prepodobni nošaše grubu vlasenicu, i to niko ne znađaše osim majke koja beše primetila njegovo naglo telesno slabljenje. Ali se majka bojaše da mu išta primeti, iz straha da ih ne ostavi i ode u pustinju. No uskoro se i majka preseli ka Gospodu, te prepodobni mogaše ispuniti svoju davnašnju bogougodnu želju.
Ostavši sam sa mladom sestrom svojom, blaženi Petar je pitaše hoće li da se uda, jer je ne mogaše ostaviti tako mladu i nezbrinutu. No sestra takođe ljubljaše devstvenost i čistotu, i ne željaše da ostavi brata nego ga moljaše da i nju uzme sa sobom, obećavajući mu da će se podvizima njegovim posta i molitve i ona podvizavati. Tada joj on smireno reče: "Volja Gospodnja neka bude!" Zatim izađe sa sestrom iz svoga sela i u crkvi svetih Apostola Petra i Pavla, nedaleko od sela, primi monaški postrig od jednog starca monaha koji je u toj crkvi živeo. Tu prepodobni sagradi posebne kelije sebi i sestri, gde se obadvoje podvizavahu u postu i molitvi. Podvizavao se prepodobni vrlo tvrdo i istrajno, i u teškoj borbi s demonskim iskušenjima pokazao se pobedonosnim, kao što će se dalje pokazati. Njima dvoma dolažahu srodnici i poznanici i donošahu im što im beše potrebno za život, no blaženi Petar ne beše time zadovoljan i predloži sestri da se udalje na drugo mesto, što sestra odmah i prihvati. Oni se udaljiše u drugo mesto, gde opet beše blizu crkva svetog Apostola Petra, ali se ni tu njihova vrlina ne sakri od čestih i mnogih posetilaca.
Čitajući Žitija svetih i bogonosnih drevnih Otaca prepodobni željaše da se oda većim usamljeničkim, molitveno-tihovalnim podvizima, ali to ne mogaše da učini zbog sestre svoje. Zato se u srcu reši da Boga radi ostavi sestru i tajno se od nje udalji. No kada on to pokuša sestra ga primeti i brzo ga sustiže. Tako oni putovahu zajedno i dođoše do gore visoke iznad grada Prizrena, povrh sela koje se zvaše Koriša (danas Kabaš). Behu se oboje umorili i zastadoše da se odmore. Od silnog umo

Izvor: Crkveni Kalendar