Sveti prepodobni Pimen Palestinski

Sveti oci Sofronije i Jovan pišu u svojoj knjizi o ovom drugom svetom Pimenu ovako: Ava Agatonik, iguman lavre prepodobnog oca našeg Save ispriča nam sledeće: Jednoga dana ja idoh u pustinju Ruvu k avi Pimenu koji življaše u pećini i hranjaše se korenjem. Našavši ga ja mu ispovedih svoje misli, i pošto se spusti veče on me ostavi samog u pećini, a sam ode u drugu pećinu. Te noći bi veliki mraz i ja se silno namučih od hladnoće. A kada svanu starac dođe k meni i upita me: Kako si proveo ovu noć, čedo? - Ja mu odgovorih: Prosti mi, oče, svu noć sam se strašno mučio od hladnoće. - A on mi reče: Istinu ti govorim, čedo, ja ni najmanje nisam nastradao od zime. - Čuvši to ja se veoma začudih, pošto starac beše nag; i ja ga upitah: Učini mi tu ljubav, oče, pa mi kaži, zašto nisi nastradao od zime kad si nag? - I starac mi odgovori: dođe lav, leže pored mene i zagreja me. Ipak znaj, čedo, da će mene zverovi pojesti. - Ja ga na to upitah: Zbog čega će te, oče, pojesti zverovi? - Starac mi odgovori: Kada življah u svetu u postojbini svojoj (oni oboje behu iz Galatije) ja bejah ovčar. Jednoga dana kada pasijah ovce, pored moga stada prolažaše neki čovek; psi ga moji napadoše i rastrgoše. Ja sam ga mogao izbaviti od pasa, ali ga ne izbavih. I saznadoh po otkrivenju Božjem da ću i ja umreti takvom istom smrću: biti rastrgnut od zverova.
To prepodobni Pimen ispriča o sebi avi Agatoniku, i stvarno tako se i zbi kao što on kaza: jer nakon tri godine doznade se, da je pustinožitelj otac Pimen pojeden od zverova. Sveta pak duša njegova bi pribrojena k liku prepodobnih otaca milosrđem Gospoda našega Isusa Hrista, kome slava vavek.