Sveti prepodobni Pimen Mnogobolezneni

Spomen 7. avgust

Pristupajući povesti o blaženom Pimenu, zadržimo svoju pažnju na njegovom velikom junaštvu u stradanjima, i od toga se naučimo: da patnje treba podnositi junački, i da se sila Božija potpuno pokazuje u nemoćima (sr. 2. Kor. 12, 9). - Blaženi Pimen rodi se i na svet već bolestan; on i poraste kao bolestan; no ta telesna bolest ne dade u njemu mesta duševnoj bolesti: jer on ostade čist od svakoga poroka i sačuva devstvo od utrobe materine. Mnogo puta se on obrađaše sa molbom roditeljima svojim, da ga dadu u manastir da se postriže u monaha, ali mu oni iz silne ljubavi prema njemu branjahu, želeći da im on posle njihove smrti bude naslednik. Jednom, po promislu Božjem, blaženi Pimen silno zanemože, da ne beše izgleda na ozdravljenje. Ta nevolja nagna njegove roditelje, te ga oni odneše u Pečerski manastir i moliše tamošnje prepodobne oce da se mole za isceljenje njihovog sina od bolesti. No usrdne molitve prepodobnih otaca ne doneše bolesniku isceljenje, jer njegova molitva beše jača od njihovih molitava: on sebi moljaše od Boga ne ozdravljenje nego da mu pogorša bolest, pošto se bojao da ga, ako ozdravi, roditelji ne odvuku iz manastira i on ne ostvari svoju želju o monašenju. No kako otac i majka neprestano seđahu pored njega i ne davahu mu da se postriže, blaženi Pimen se silno rastuži i stade se usrdno moliti Bogu da mu ispuni želju na koji bilo način. I gle, jedne noći, kad roditelji njegovi i posluga spavahu, kod njega uđoše svetli anđeli, neki u obliku divnih mladića, a neki u obliku igumana i bratije, noseći u rukama sveće, sveto Evanđelje, vlasenicu, mandiju, kukuljaču i sve ostalo što je potrebno za postrig. I upitaše ga: Hoćeš li da te mi postrižemo? - Blaženi odgovori s radošću: Da, hoću; Gospod vas posla, gospodo moja! molim, ispunite želju srca moga. - Anđeli odmah stadoše postavljati pitanja i raditi sve redom što je propisano u činu monaškog postriženja I tako ga oni postrigoše u veliki anđelski obraz, obukoše ga u mandiju i kukuljaču, i nadenuše mu ime Pimen. Davši mu, po običaju, upaljenu sveću, oni mu rekoše: "Neka ova sveća ne ugasne u toku četrdeset dana i noći". Još mu predskazaše da će do smrti bolovati, i da će pred samu smrt ozdraviti. Zatim, celivavši blaženog Pimena, oni uzeše u ubrus vlasi njegove, pa odoše u crkvu i položiše ih na grob prepodobnog Teodosija.
Inoci koji behu u obližnjim kelijama, čuvši pojanje, probudiše ostale, držeći da ili iguman sa nekima od bratije postrigava bolnika ili se bolnik već prestavio, i svi zajedno odoše u keliju gde blaženi ležaše. Tamo oni zatekoše oca, majku i sluge da spavaju, i probudiše ih; pritom inoci osetiše divan miris kojim beše puna kelija, a bolesnika ugledaše prepuna radosti i veselja, i obučena u monašku odeću. I upitaše ga bratija: Ko te postriže? i kakvo to pojanje mi čusmo ovde, koje tvoji roditelji ne čuše, iako su pored tebe? - Ja držim, odgovori bolesnik, da me iguman, koji dođe s bratijom, postriže i nadenu ime Pimen; oni su to i pojali, kao što čuste; oni mi i ovu sveću, koju vidite, dadoše rekavši da će ona neprekidno goreti u toku četrdeset dana i noći; zatim, stavivši moje vlasi u ubrus, odoše s njima u crkvu.
Čuvši to, bratija odmah pohitaše crkvi, ali je nađoše zaključanu; stoga probudiše crkvenjake i upitaše ih, da li je ko ulazio u crkvu posle večernje molitve. Oni odgovoriše da niko nije ulazio, pošto se i sami ključevi nalaze kod eklesijarha. Oni onda razbudiše eklesijarha, uzeše ključeve, koje on nikome nije bio davao, niti je sam s kim ulazio u crkvu, uđoše u crkvu i tamo na grobu prepodobnog Teodosija stvarno nađoše vlasi u ubrusu. Posle toga obavestiše igumana o svemu. Iguman se veoma udivi i brižljivo istraživaše, ko bi to mogao postrići blaženog Pimena. Ali ne pronađe. Tada svima postade jasno da su postrig, po naređenju Božjem, izvršili sveti anđeli. Dugo razmišljahu iguman i bratija o čudesnom postrigu, da li da ga blaženome uračunaju kao postrig izvršen po ustavu, i po propisu. I dođoše do zaključka da nad blaženim Pimenom ne ponavljaju postrig, pošto su imali jasne dokaze o stvarno izvr

Izvor: Crkveni Kalendar