Sveti prepodobni Polikarp, iguman pečerski

Spomen 24. jul

Blaženi i slavni Polikarp, po imenu mnogoplodan, beše mnogoplodan i u vrlinama, jer on rodi mnogi rod, o čemu je Nebeski Delatelj rekao: Ako zrno pšenično padnuvši na zemlju ne umre, onda jedno ostane; ako li umre, mnogo roda rodi (Jn. 12, 24). Koji bude u meni i ja u njemu, on će roditi mnogi rod (Jn. 15, 5). Ovaj blaženi, smatrajući prolaznu slavu i obličje ovoga sveta za prašinu, primi sveti anđelski monaški lik u manastiru proslavljenom pešterama, i na sve moguće načine isposničkim podvizima umrtvljavaše telo svoje kao zrno u izoranoj zemlji, i duhom svagda boravljaše u Bogu. Na taj način on rodi mnoge rodove dostojne pokajanja i pokaza na sebi sve pladove Duha: ljubav nelicemernu prema Bogu i bratiji, radost besprekorne savesti, mir posle pobede nad svima strastima, dugotrpeljivost u napastima i nevoljama, blagost u pokornosti svima, žalostivu milosrdnost prema nevoljnima, veru nesumnjivu u izvršenju zapovesti, istinu u ispunjenju obeta, krotost u nepoznavanju gneva, uzdržljivost u jelu i piću i svima telesnim željama (sr. Gal. 5, 22-23).
Sve ove plodove Bog uzraste u blaženom Polikarpu, a posadi ih sveti Simon, episkop vladimirski i suzdaljski. Ovaj beše srodnik Polikarpu po telu, i ne hte da se Polikarp udaljava od njega ni po duhu, nego kao dobar koren on se staraše da i izdanak njegov bude dobar. Stoga kada Simon bi uzet iz svetog manastira Pečerskog na presto vladimirske i suzdaljske episkopije, on povede sa sobom tamo i blaženog Polikarpa. Tamo on podsticaše Polikarpa na vrlinski život i radi toga kazivaše mu dušekorisne pouke, koje je sam čitao ili slušao od očevidaca o ranijim svetim crnoriscima pečerskim, kako se oni žestoko potrudiše i toliko Bogu ugodiše, da čak i ovde zasijaše čudotvornom neraspadljivošću svojih moštiju, što je znak da su na nebu primili neraspadljivi venac. A blaženi Polikarp, poslušanjem izoravši zemlju srca svog i posejavši tamo seme otačkih pouka, donese stostruki plod. On ne samo beše sam mnogoplodan u vrlini nego željaše da i u svima pravoslavnima ukoreni takvu istu plodnost. Toga radi sve što ču od blaženog episkopa Simona o bogougodnim podvizima prepodobnih otaca pečerskih, on se potrudi te zapisa na korist i drugima koji se spasavaju. Na taj način, živeći pored ovog blaženog episkopa, on izloži divna žitija mnogih svetih u svojoj poslanici blaženom Akindinu, arhimandritu pečerskom. Međutim blaženi Polikarp, iako se potom udalji telom od oca i nastavnika svog Simona vrativši se iz njegove episkopije u svoj Pečerski manastir, ipak svojim vrlinama ne beše daleko od tog svetog muža. Jer dobro ukorenivši u srcu svom njegove ranije pouke, on se usrdno staraše čuvajući ih i uzrastajući ih. I sveti Simon sa svoje strane ne prestade ni tu poučavati ga preko svojih poslanica, punih bogonadahnutih pouka i opisa vrlinskih života mnogih pečerskih svetaca. Imajući to svagda pred očima, blaženi Polikarp sve reči zapisivaše na tablicama srca svog, i pročitavaše ih umom i ispunjavaše na delu. Podvizavajući se tako strogo, on dostiže visoki stupanj vrline.
Kada arhimandrit pečerski blaženi Akindin, mudro i bogougodno pasavši stado Hristovo, dostiže duboku starost, on se posle mnogogodišnjih trudova preseli ka Gospodu na večni pokoj. Tada u bogoizabranom broju svete bratije ne beše starijeg i u monaškim podvizima iskusnijeg od Polikarpa. Zato sva vojska dobrih vojnika Hristovih jednoglasno i jednodušno izabra sebi za predvodnika i nastavnika ovog blaženog, kao dostojnog i sposobnog da upravlja krmom svete velike lavre Presvete Bogorodice i prepodobnih otaca naših Antonija i Teodosija Pečerskih. To bi pri velikom knezu kijevskom Rostislavu Mstislaviču, a pri mitropolitu Jovanu, četvrtom mitropolitu toga imena.
Primivši upravu nad svetom velikom lavrom Pečerskom, blaženi Polikarp se usrdno starao da se drže manastirska pravila, predata prepodobnim Teodosijem, ne dodajući im ništa tuđe. I on se pokaza iskusan rukovodilac u delu spasenja kakvoga je ta čudotvorna lavra stvarno i zahtevala, i njime se dičila. Svuda se širaše slava o divnom poretk

Izvor: Crkveni Kalendar