Sveti prepodobni Prohor Lobodnik

Spomen 10. februar

Bogat dobrotom i milostiv, Gospod često šalje nevolje na čoveka, da bi ga time urazumio i pobudio na dobra dela. No i kada dopusti da se ljudi muče i zlopate, ipak On ne kasni ni sa milošću Svojom i pomo ći Svojom, kao što se to lepo vidi iz Žitija ovog prepodobnog Prohora.
Za vladavine kneza Svjatopolka Izjaslaviča u Kijevu, ljudi pretrpeše mnoga nasilja od ovoga kneza: on bez razloga domove velmoža, pa i same velmože, uništavaše. Zbog toga Gospod dopusti te se paganski neprijatelji Rusije osiliše: velike vojske Polovaca navališe na Svjatopolka; usto među knezovima buknu međusobna borba; i u Ruskoj zemlji tada nastade strahovita glad i velika oskudica.
U to vreme ovaj blaženi Prohor dođe iz Smolenska u Pečerski manastir k igumanu Jovanu, i od njega primi sveti anđeoski inočki čin. U manastiru on se stade čvrsto podvizavati u vrlinama, i predade se tako velikom uzdržanju, da sebe liši i običnoga hleba, a skupljaše zelje lobodu, trljaše ga svojim rukama, i praveći od njega nekakav hleb, njime se hranjaše. Leti je on spremao sebi takav hleb za celu godinu; i tako radeći svakog leta, on uopšte nije upotrebljavao običan hleb u toku celog života svog, zbog čega i bi prozvan Lobodnik; sem prosfore u crkvi, on ništa drugo nije jeo do lobodu, niti je što drugo pio do vodu. Videći trpljenje svetoga u tako velikom uzdržanju, Gospod pretvori gorčinu lobodnoga hleba u sladost, i ugodniku Božjem to bi na radost. I blaženi Prohor nikada ne tugovaše, nego svagda radujući se služaše Gospodu. Niti se on ikada uplaši pljačkaških naleta neprijateljskih, jer življaše kao ptica, nemajući ništa drugo sem lobode. On se nije mogao pohvaliti zajedno sa evanđelskim bogatašem: dušo, imaš mnogo blaga na mnogo godina: počivaj, jedi, pij, veseli se (Lk. 12, 19). Štaviše on i za zelje, pripremano na godinu dana, koraše sebe govoreći: Prohore, ovu noć uzeće dušu tvoju od tebe; a što si pripremio čije će biti? (Lk. 12, 20). Ovaj blaženi na delu ispuni reč Gospodnju: Pogledajte na ptice nebeske kako ne seju, niti žanju, ni sabiraju u žitnice, pa Otac vaš nebeski hrani ih (Mt. 6, 26). Ugledajući se na ptice, blaženi Prohor lako prehođaše put do mesta gde je rasla loboda, i otuda je donošaše u manastir na ramenima, kao na krilima. Tako se on, kao ptica, hranjaše neposejanom hranom, sa nepoorane zemlje.
Dok se svetitelj tako podvizavaše, u Ruskoj zemlji nastade velika glad od stalnih ratova, te ljudima prećaše smrt zbog toga. Ali Bog, hoteći da proslavi ugodnika Svog, i da se smiluje na ljude svoje, učini te tada loboda niče mnogo više nego drugih godina. I blaženi Prohor naloži na sebe još veći trud: neprestano sabiraše to zelje, rastiraše ga svojim rukama, pravljaše od njega hleb i razdavaše ga nevoljnima i iznemoglima od gladi.
Neki pak, videći kako sveti Prohor skuplja lobodu, stadoše je i sami skupljati za sebe, da bi se prehranili njome u vreme gladi, ali ne mogahu takav hleb jesti zbog gorčine. Tada se svi potrebiti stadoše obraćati blaženom Prohoru, i on svima rado davaše svoj lobodni hleb. I ukus ovoga hleba beše svima prijatan i sladak, kao da je meda bilo u njemu. I narod je ovaj hleb lobodni, umešen rukama blaženog Prohora, radije uzimao nego pšenični hleb. No pri tome evo šta beše naročito čudnovato: ovaj hleb pokazivaše se čist i beo po izgledu, i bivaše sladak po ukusu, samo kada je davan s blagoslovom blaženog Prohora; a kada ga je neko uzimao krišom, on se pokazivao crn kao zemlja i gorak kao pelen. Tako, neko od bratije uze tajom, bez blagoslova, hleb od blaženoga, i htede ga jesti. No gle, u rukama njegovim hleb se pokaza kao zemlja, a u ustima tako strahovito gorak da ga on ne mogaše jesti. I to se dogodi ovome inoku nekoliko puta. No on se stiđaše da otkrije svoj greh blaženome i da zatraži od njega hleb sa blagoslovom. Međutim, pritešnjen glađu koju nije mogao više podnositi i videći smrt pred očima svojim, ovaj inok ode k igumanu Jovanu i ispovedi mu sve, proseći oproštaj. Iguman ne poverova tome i naredi drugome bratu da od blaženog Prohora uzme hleb tajom, da bi se ubedio da li je

Izvor: Crkveni Kalendar