Sveti prepodobni Sava Storoževski

PREPODOBNI otac naš Sava od rane mladosti svoje zavole Hrista i omrznu svet, i otišavši k prepodobnom Sergiju primi od njega monaški postrig. U monaškom angelskom činu on se dobro podvizavaše, jer želeći dobiti od Gospoda nebeska blaga on ugađaše Bogu postom, bdenjem, molitvama, smirenoumljem i svima ostalim vrlinama. Pri tome on dožive mnoga iskušenja od demona, ali ih pomoću Božjom pobedi i zacari se nad strastima.
Zatim, po savetu svoga učitelja velikoga Sergija on ode iz obitelji Svete Trojice i nastani se u pustom mestu na gori zvanoj Storoži, kraj izvora reke Moskve, blizu Zvenigoroda, na pedeset vrsta od carskog grada Moskve. Tu prepodobni Sava stade monahovati u potpuno usamljeničkom molitvenom tihovanju, trpeći hladnoću i žegu. Međutim, to ne potraja dugo. Glas o njegovim podvizima i svetom životu brzo se pronese, i k njemu počeše sa raznih strana dolaziti monasi i mirjani sa molbom da žive pored njega i da ih on rukovodi u duhovnom životu. Sve njih prepodobni otac primaše s ljubavlju, i bivaše im primer smirenosti i monaškog trudoljublja: sam on zahvatao je u reci vodu, i na svojim leđima nosio na visoku goru, i radio druge potrebne poslove. Time je želeo da nauči bratiju da se ne lenje i da ne gube dane svoje u besposličenju, koje je izmišljač svakoga zla.
Posle toga hristoljubivi knez Georgije Dimitrijevič dade prepodobnom ocu Savi potrebna sredstva, da na tom mestu podigne hram u čast česnog i slavnog Roždestva Prečiste Bogomatere. Prepodobni podiže na molbu kneza hram, i ustroji manastir čudesan i veliki, monasima na dušespasonosno življenje u njemu. I blaženi Sava beše dobri pastir Hristovog stada u ovoj obitelji, napasujući svoje stado na duhovnim pašnjacima i utvrđujući ih u mnogim vrlinama.
Doživevši dobru starost, prepodobni otac Sava malo obole. Onda sazva bratiju i dade im mnoge pouke iz Božanskoga Pisma: da čuvaju čistotu duše i tela, da imaju ljubavi među sobom, da ukrašuju sebe smirenošću, i da neprestano prebivaju u postu i molitvi. - Posle toga prepodobni im postavi za igumana jednog od svojih učenika, i svoj bratiji zapovedi da budu poslušni i pokorni igumanu. Najzad, davši svima mir i poslednji celiv, blaženi Sava u dobrom ispovedanju predade dušu svoju u ruke Božije, u treći dan meseca decembra.
Vest o prestavljenju svetog ugodnika brzo se raznese po okolini, i okolni žitelji, i svi hristoljubivi građani Zvenigoroda, knezovi, boljari i prost narod, s velikom ljubavlju slegoše se na pogreb, noseći sa sobom svoje bolesnike. Izvršivši nad pokojnikom nadgrobno pojanje, sahraniše ga česno u podignutoj od njega crkvi Presvete Bogorodice. Česne mošti prepodobnoga Save i do današnjega dana toče mnoga i razna isceljenja svima koji im s verom pristupaju, u slavu Hrista Boga našeg, koji čini čudesa preko ugodnika Svojih i po prestavljenju njihovom. Gospodu našem slava, sada i uvek i kroza sve vekove. Amin.
KAZIVANJE O ČUDESIMA PREPODOBNOGA
NAKON mnogo godina po prestavljenju svetoga Save, iguman njegove obitelji Dionisije jedne noći, obavivši uobičajeno pravilo, leže da otpočine od truda. U snu njemu se javi česni monah, blagolik i ukrašen sedinom, i reče mu: Dionisije, namalaj moju ikonu. - Dionisije ga upita: Ko si ti, oče, i kako ti je ime? - Blagoliki starac odgovori: Ja sam Sava, osnivač ovoga mesta.
Probudivši se iz sna Dionisije prizva nekog starca, po imenu Avakuma, koji beše jedan od učenika prepodobnoga Save, i upita ga: Kakav je izgledao po licu blaženi Sava? - Avakum ispriča igumanu kakav je izgledao njegov ava i učitelj i kakvog je rasta bio. - Tada mu iguman reče: Upravo takav mi se javi prepodobni Sava ove noći, i naredi mi da ga izobrazim na ikoni.
I Dionisije brzo izradi ikonu prepodobnoga Save, pošto sam beše ikonopisac. I od toga vremena naročito stadoše se zbivati mnoga čudesa i isceljenja na grobu prepodobnoga Save.
U obitelj prepodobnoga Save dovedoše besomučnika kome beše ime Juda. Za vreme molebna svetome Savi, besomučni povika: Teško meni, ja gorim! - A kada ga upitaše zbog čega tako silno viknu, on reče: Ja videh blagolikog starca. On s