Sveti prepodobni Stefan Novosijatelj

OVAJ ugodnik Božji rodi se i vaspita u Carigradu u domu roditelja svojih, Zaharije i Teofanije. Roditelji mu behu veoma pobožni, ukrašeni svakom vrlinom i mudrošću; a življahu nedaleko od crkve svetog prvomučenika arhiđakona Stefana. Teofanija, majka prepodobnoga, dok beše trudna njime, držaše strogi post: jeđaše samo hleb i vodu. I kad se rodi dete, na njegovim prsima sijaše predivan krst od svetlosti, koji beše očigledan znak onog "raspeća tela sa strastima i željama", koje prepodobni projavi u kasnijem životu svom. A sa uzdržanjem on poče još u povoju, na sisi: kada bi mu majka više jela i dosita, on nije hteo da sisa. I to se dešavalo često, i trajalo po dva i po tri dana, tako da su se srodnici svetog odojčeta čudili i žalostili. Međutim, to ni najmanje nije škodilo detetovom zdravlju. Detence bi kršteno, rastijaše, i bi odbijeno od sise. A kad poodraste, dadoše ga da se uči knjizi. Veoma revnostan u učenju, on beše i roditeljima veoma poslušan.
Kad pak na patrijaršijski presto u Carigradu dođe sveti Metodije, tada, po promislu Božjem, otac Stefanov blagočestivi Zaharija bi udostojen prezviterskog čina i pričislen kliru Velike crkve u Carigradu. U to vreme i bogomudri Stefan bi proizveden za čteca i stupi u red klirika pri istoj crkvi. Između ostaloga on predskaza svome roditelju skoru končinu. A kad Stefanu bi osamnaest godina, njemu umre otac. On tada uze na sebe podvig zatvoreništva: usamivši se u crkvi svetog apostola Petra, on prebivaše tamo u neprestanoj molitvi, i hranjaše se samo zeljem. I dok on takav život vođaše, njemu se jedne noći javi sveti apostol Petar i reče mu: "Mir tebi, čedo! Neka ti bude na dobro ovaj početak vrlinskog života tvog, i neka te Gospod ukrepi!"
Pošto blaženi Stefan provede tri godine u takim podvizima, njemu se javi sveti sveštenomučenik Antip i reče mu: "Mir tebi, čedo! pazi na sebe; i ja te neću ostaviti".
Ovo javljenje svetog Antipe podstače prepodobnog, te on pojača svoj podvig molitve i podvig posta; od toga vremena on je samo jedanput ili dvaput nedeljno uzimao svoju uobičajenu hranu: zelje, i to bez soli. Vodeći takav život, blaženi Stefan dostiže visoki stepen duševne čistote, i bi udostojen prezviterskog čina, i činjaše mnoga čudesa.
U dvanaestoj godini carovanja blagočestivog cara Vasilija Makedonca, a u četrdesetoj godini Stefanova života, dogodi se veliki zemljotres u Carigradu, od koga se potpuno sruši crkva svetoga Antipe, pri kojoj u to vreme obitavaše prepodobni Stefan. Tada se prepodobni povuče odatle i nastani u jednoj pećini sličnoj grobu, i provede u njoj dvanaest godina. Od silne vlage u pećini prepodobnome opade sva kosa, opade i brada, a poispadaše mu i zubi, i svo mu se telo skoro potpuno raslabi. To ga prinudi, te on napusti pećinu krajnje umrtvljena tela. Zatim, primivši božansku i angelsku shimu monašku, on se odade još većim i nadčovečanskim podvizima: samo o Gospodnjim praznicima, kada je služio svetu liturgiju, uzimao je po svršetku službe po jednu suvu smokvu i usta ispirao sa malo vode. To mu beše sva hrana.
Podvizavajući se takvim mučnim i teškim podvizima punih pedeset pet godina, ovaj blaženi građanin neba u sedamdeset trećoj godini svoga života, ili bolje reći, umrtvljavanja svoga tela, predade dušu svoju u ruke Bogu.

Izvor: Crkveni Kalendar