Sveti prepodobnomučenik Andrej

PROĐE dosta vremena otkako prestadoše mnogobrojna žestoka gonjenja Crkve Hristove od strane neznabožnih i nepobožnih careva i knezova. Po prestanku gonjenja Crkva Božija, kao na plodonosnoj zemlji, napojena česnom krvlju slugu Božjih, raširi se po svima krajevima zemlje. I u domu Gospodnjem nastade mir i jedinstvo vere, cvetaše pobožnost, učvršćivahu se u ljudima dobre naravi, izvršivahu se zapovesti Gospodnje, i verni živeći u vrlinama napredovahu iz sile u silu. Tada đavo, zavideći tome, stade tražiti nove načine da odvrati ljude od Hrista. I on smisli: da ljude odvraća od Hrista, ne otvoreno, nego prikriveno, vešto pod vidom revnosti po Bogu. Zato i izazva ikonoborstvo: da bi ljudi, odbacujući ikonu Hristovu, ustvari odbacivali samoga Hrista, jer sve što biva ikoni odnosi se na onoga čiji je lik izobražen na ikoni. U tom smeru, nenavidnik spasenja ljudskog đavo nahuška na gonjenje svetih ikona cara Konstantina, ne onog ravnoapostolnog koji prosveti svet verom Hristovom, nego drugog, zvanog Kopronim, tojest Poganoimeni. A bi nazvan tako zato što pri krštenju svom opogani kupelj svojom pogani, a potom k Crkvu Hristovu oskvrnavi svojom bezbožnom jeresju ikonoborskom. Njega đavo podstače, te bezumni car stade govoriti: da hrišćanima ne priliči klanjati se ikonama i poštovati ih, jer je to neznabožačko idolopoklonstvo. Bezumnik nije shvatao da, ako je neka stvar rđava i štetna po dušu, onda je i njena slika rđava i štetna po dušu, i treba je zabraniti; a ako je stvar dobra i korisna po dušu, onda je i slika dotične stvari dobra i korisna po dušu. Neznabožački bogovi su zlo i štetni po dušu, zato je i zabranjeno poštovati ih. Isto tako i slike njihove, izobraženja njihova su stvar zla i štetna po dušu, zato Zakon Božji i zabranjuje poštovati ih. Svet je Goepod Bog naš Isus Hristos, svete su i sluge Njegove, i veoma korisni po duše naše, kao što i David reče: Meni veoma dragoceni biše prijatelji tvoji, Bože (Ps. 138, 17). Zato su i izobraženja, ikone Gospoda i dragocenih prijatelja Njegovih - kojima On veli: Vi ste prijatelji moji (Jn. 15, 14) - svete i veoma korisne po duše naše, i lš smo dužni poštovati ih, znajući da poštovanje, ukazivano ikonama, prelazi na onoga koji je izobražen na njima.
He shvatajući to, bezumni i bezakoni car Kopronim, posla u sve krajeve svoga carstva naređenje: da se ikone izbace iz domova Gospodnjih, i da se niko ne drzne držati ikone u domu svom. Pri tome car prećaše strašnim mukama i smrću ovima koji se ne bucu pokorili njegovom naređenju. I nastade u Crkvi Božjoj velika nevolja, tuga i seta. Mnogi od vernih, bojeći se strašne pretnje careve, begahu i skrivahu se: gradovi opusteše, ljudi se razbežaše po pustinjama; a od onih koji ostadoše: neki se potčinjavahu carevom naređenju i prestadoše se klanjati svetim ikonama, a drugi, čvrsto držeći predanja Svetih Otaca, neustrašivo se suproćahu ikonoborcima, i zato ih stavljahu na razne muke. Svi zatvori, tamnice i duboke jame behu puni tada ne razbojnika, ne lopova, ne zločinaca, nego episkopa, sveštenika i drugih pobožnih ljudi.
U to vreme na ostrvu Kritu bejaše jedan blagočestiv i bogobojažljiv čovek, po imenu Andrej. On se beše odrekao sveta i slave njegove i prezreo sve radosti sveta: i uzevši krst svoj on iđaše tesnim putem koji vodi k nebu, i mnoge privođaše takvom bogougodnom životu. Čuvši da u Carigradu bezakoni Kopronim, radi novog jeretičkog bogohulnog ikonoboračkog učenja, drži po zatvorima mnoge svete, Andrej se raspali revnošću vere i ljubavi ka Hristu i otputova u Carigrad. Tamo on, ničega se ne bojeći, junački i veoma neustrašivo poučavaše narod otvoreno da se ne da zavesti carevim rečima i jeretičkim učenjem. One pak koji behu čvrsti u veri Andrej sokoljaše i podsticaše na istinsko ispovedanje vere i trpljenje muka.
Kada Andrej vide kako ispovednike Hristove zbog poštovanja svetih ikona ikonoborci, po carevom naređenju, neke ljuto biju žilama, neke ognjem žegu, nekima oči vade, nekima ruke i noge odsecaju - bi veoma potresen. I ne mogući to više podnositi Andrej hitno ode k crkvi svetog mučenika Maman