Sveti prepodobni mučenik Evstratije Pečerski

Spomen 28. mart

SVETI Evstratije, kao što mu i samo ime kazuje, pokaza se i u životu dobrim vojnikom Hristovim, ratujući pod znamenjem krsta. On se pokaza hrabri podražavalac samog zatočničkog Vojvode svog - Hrista, jer junački pretrpe sa Njim ista stradanja, od istih ljudi i u isto ' vreme, te bi se zaista mogao pohvaliti i reći za sebe: Ja rane Gospoda Isusa na telu svom nosim (Gal. 6, 17).
Ovaj hrabri vojnik Hristov, Evstratije beše rodom iz Kijeva. On zažele da se obuče "u sve oružje Božje" (Ef. 6, 11), koje sadrži u sebi monaški lik. Znajući da se "nikakav vojnik ne upleće u trgovine ovoga sveta da ugodi vojvodi" (2 Tm. 2, 4), on razdade svoje imanje ubogama, pri čemu jedan deo ostavi rođacima da ga oni razdadu posle njega. I pošto on, bogataš, osirote na takav način, postade inok u Pečerskom manastiru. I stade bogougodno vojevati pod zastavom osirotelog radi nas vojvode Hrista, pobeđujući duhovnim mačem, tojest molitvom i glađu velike uzdržljivosti, ne samo telo svoje nego i bestelesne neprijatelje, smirivajući ih i zarobljujući svojim smirenjem i poslušanjem. Pri tome, sveti Evstratije razmišljaše o tome, kako se njegov Podvigopoložnik, sam Isus Hristos, usrdno molio, postio četrdeset dana, ponizio sebe, bio poslušan. Stoga i on naoruža sebe tim istim vrlinama. No osobito znajući da je čovek bio pobeđen prvim grehom kroz neuzdržljivost, sveti vojnik Hristov podvizavaše se naročito u uzdržanju i velikom pošćenju, te zbog toga bi nazvan postnikom.
Kada, po popuštenju Božjem, zločestivi Bonjak sa mnoštvom Polovaca napade i opljačka Rusku zemlju, tada i blaženi Evstratije, pri upadu paganaca u Pečerski manastir i pokolju koji oni tamo prirediše, bi sa drugima odveden u ropstvo i prodan u Grčku zemlju, u grad Korsun, jednome Jevrejinu, zajedno sa pedeset drugih hrišćana, od kojih tridesetorica behu manastirski momci a dvadesetorica Kijevljani. Bogoprotivni Jevrejin stade primoravati svoje robove da se odreknu Hrista, preteći im da će one koji se protive umoriti glađu u okovima. No hrabri inok Evstratije, moleći se, sve ih krepljaše, učaše i poučavaše, govoreći: "Braćo, ko se od vas krstio i poverovao u Hrista, neka ne izdaje svoj obet koji je dao pri krštenju. Hristos nas je preporodio vodom i Duhom; Hristos nas je Svojom krvlju iskupio od kletve zakonske i učinio nas naslednicima Svoga Carstva. Stoga, ako živimo - Gospodu da živimo, ako li umremo - za Gospoda da umremo, pa ćemo privremenom smrću steći život večni. Ugledajmo se na onoga koji je rekao: Meni je život - Hristos, a smrt - dobitak (Flb. 1, 21)".
Dobro okrepljeni rečima blaženoga Evstratija, svi zarobljenici pretpostaviše da umru od gladi, lišeni privremene hrane i pića, nego da se odreknu Hrista, koji je hleb i izvor večnoga života. I tako, iznureni glađu i žeđu, svi pedeset ljudi poumiraše za kratko vreme: jedni kroz tri dana, drugi kroz četiri, neki kroz sedam, a najjači kroz deset. Samo Evstratije ostade živ; mučen glađu čitavih četrnaest dana, on ostade čitav i zdrav, pošto iz mladosti svoje beše navikao na post. Nesrećni Jevrejin, videvši da crnorizac bi uzrok što mu propade novac dat za zarobljenike, koje se nadao prevesti u svoje zloverje, namisli da mu se osveti. Uto se približi dan Vaskrsenja Hristova. Jevrejin stade praznovati svoju Pashu, i rugaše se svetom Evstratiju kao što se nekada bogoubilački oci njegovi rugahu samome Gospodu našem Isusu Hristu. I kao što u ono vreme Jevreji raspeše Hrista, tako i ovaj nesrećni Jevrejin sa prijateljima svojim prikova na krst ovog blaženog pravednika.
Raspet, Evstratije blagodaraše Bogu što ga udostoji da živi bez hrane i pića već petnaesti dan. A Jevrejin i ostali prijatelji njegovi rugahu se raspetome i govorahu mu: Bezumniče, najedi se sada zakonske pashe, da bi ostao živ i izbegao prokletstvo, jer nam Mojsije dade zakon koji on dobi od Boga, i u knjigama svojim reče ovo: Proklet svaki koji visi na drvetu (5 Mojs. 21, 23). Blaženi odgovori na to: Danas me Gospod udostoji velike blagodati, jer blagovoli da ja postradam za ime Njegovo na krstu slično Njemu. Nadam se

Izvor: Crkveni Kalendar