Sveti prepodobnomučenik Jevtimije

NOVOMUČENIK Hristov Jevtimije rođen je u gradu Dimicani na Peleponezu, od pobožnih roditelja, po imenu Panagiota i Marije. Roditelji mu imaćahu četvoro dece, tri sina i jednu ćerku, svi rođeni pre njega. A kada mati njegova htede da rodi njega i nikako ne mogaše da se porodi, ona prizva u molitvama svetog Elefterija (čije ime znači: Osloboditelj-Slobodan) i obeća mu da će detetu dati ime Elefterije. Odmah zatim ona se porodi, i novorođeni dobi ime Elefterije.
Pošto dete odraste roditelji ga dadoše u osnovnu školu u svom rodnom mestu. Otac pak njegov sa dva starija brata otide u grad Jaš u Moldaviju (današnja Rumunija) radi bavljenja trgovinom. Posle osnovne škole Elefterije otide sa svojim trećim bratom Jovanom u Patrijaršijsku školu u Carigrad, a zatim obojica otidu u grad Jaš kod oca i ostale im braće. Posle dve godine Elefteriju dođe blaga misao da ide u Svetu Goru da se zamonaši, i on krete na put. Došavši u Bukurešt on se tu zadrža najpre kod francuskog a zatim kod ruskog konzula. Boraveći tu u društvu svetskih ljudi i svetskih želja, on zaboravi na Svetu Goru i demon razvrata ga navede na teške telesne grehe i padove, a zatim i na odricanje od vere. Jer on se združi i s turskim diplomatskim prestavnicima u Bukureštu i sa nekima od njih, među kojima beše i neki poturčeni otpadnik od hrišćanske vere, krete na put u Carigrad. Na tom putu on se pred Turcima odreče Hrista, primi muhamedansko obrezanje, i dobi tursko ime - Resit.
Ali, ako Elefterije napusti Hrista, blagodat Spasova ne napusti njega sasvim. Trpeći bolove posle obrezanja, on se seti otačke vere svoje, i u umu svome pomišljaše na ime preslatkoga Isusa i Njegovog nebeskog Oca. Na oči mu udariše potoci suza, koje milostivi Gospod primi, kao nekada suze Apostola Petra.
Na putu za Carigrad oni svratiše u Adrijanopolj gde Elefterije pokuša tajno od Turaka da u jednoj crkvi dobije hrišćansko odelo, ali mu to ne pođe za rukom. To ga mnogo mučaše tako da i Turci primetiše tragove velike tuge na njegovom licu. I nastojahu da ga razvesele, što beše nemoguće. Došavši najzad u Carigrad, Rais Efendija, koji beše kao usinio Elefterija, zatvori ga u svoju kuću i ne puštaše ga napolje. Ožalošćeni mladić izlivaše svu svoju tugu u molitvena preklinjanja Presvetoj Bogorodici, Zastupnici svih hrišćana, da mu pomogne. Najzad odluči da javno istupi i ispovedi da je hrišćanin, rešen da primi i smrt za Hrista. A lukavi đavo podsticaše Turke da ga darovima i novim odelima i obećanjima pridobiju i ponovo navedu na greh.
Jednog jutra, međutim, posle svenoćnog moljenja i plakanja, Elefteriju se ukaza prilika, i on pobeže kroz otškrinuta vrata iz Efendijine kuće. Trčeći ulicama on dođe u Patrijaršiju, ali pošto ni ovde ne dobi od vratara hrišćansko odelo, on otrča u Rusko poslanstvo i tamo se sakri od Turaka. Pravoslavna braća u veri Rusi odmah ga s radošću primiše, presvukoše ga u hrišćansko odelo, i kroz dva dana poslaše lađom u Svetu Goru. Sa njim u pratnji pođe i neki bogoljubac po imenu Jovan, koji beše rodom sa Peloponeza. Došavši u Svetu Goru on dođe u Veliku Lavru i srete tamo svetog Patrijarha Grigorija V, koji u to vreme boravljaše tamo. Ispovedivši se kod svetog Patrijarha, Elefterije bi od njega upućen kod duhovnika Meletija, koji mu naloži epitimiju posle koje on bi pomazan svetim mirom i postade opet hrišćanin i sunaslednik Hristov. Potom otide u skit Svete Ane kod tada čuvenog oca Vasilija, koji i druge otpadnike od vere beše povratio i od njih načinio nove mučenike Hristove. Provevši kod njega dvadeset dana, on izmoli blagoslov da ide u Carigrad da postrada za Hrista. Vasilije mu reče da ide, ali da ne izaziva sam stradanje, nego samo ako ga Turci prepoznaju, inače neka se vrati u Svetu Goru. Elefterije dođe u Carigrad i susretaše mnoge Turke poznate, ali ga po nedoznajnom promislu Božjem oni ne prepoznaše. Kolebajući se malo da li da posluša svog starca, on se ipak vrati u Svetu Goru po savetu i nekog monaha Pankratija Lavriota.
U Svetoj Gori on provede izvesno vreme putujući iz manastira u manastir i iz skita