Sveti prepodobni mučenik Gedeon

SVETI Gedeon rodio se u selu Kapurni, u Dimitriadskoj eparhiji, od pobožnih no veoma siromašnih roditelja, oca Avgirinosa i majke Kirace, i na svetom krštenju dobi ime Nikon. Siromašni roditelji, imajući veliku porodicu, dadoše Nikona svome bliskom rođaku da ga odgaji i vaspita, u mestu Velestini, gde se taj njihov rođak bavio trgovinom, a gde i oni već življahu. Pametan i okretan, dečak Nikon se dopade bogatom i uticajnom Turčinu Alinu, koji silom ote Nikona, odvede svojoj kući i poturči, davši mu muslimansko ime.
Nakon dva meseca, pod uticajem blagodati Božje, dečak Nikon se osvesti i uvide da se iz dečje lakomislenosti odrekao Hrista. Kajanje mu zapali dušu, i on izmeni i način života i svoj izgled: postade neveseo i utučen, i nemaran na poslu. No ujedno s tim on krišom gorko plakaše, i donese odluku da beži iz tog mrskog mu doma.
Ulučivši zgodnu priliku, Nikon pobeže i sakri se kod svojih roditelja. Znajući da će ga Turčin tražiti i goniti, roditelji savetovahu svome sinu da beži u Svetu Goru. Alin zaista udari u poteru za Nikonom, i ovaj bežeći od njega, tri godine lutaše iz mesta u mesto. Najzad stiže u Svetu Goru. Tamo, u manastiru Karakalu on nađe sebi duhovnika, i ispovedi mu svoj pad. Duhovnik mu dade potreban duhovni lek, pa ga potom prisajedini opet Pravoslavnoj Crkvi.
Nakon izvesnog vremena Nikon bi za svoju revnost u podvizima udostojen monaškog postriga, i dobi ime Gedeon. Starci, videći Gedeonovu besprekornu poslušnost u svemu i njegovo neumorno revnovanje u vrlinama, izabraše ga za eklesiarha. Prohodeći ovo novo poslušanje, Gedeon poče dodavati trud trudu. Pri tome on udvostruči post, bdenje, molitvu i metanija. Na taj način on u toku trideset pet godina potpuno očisti srce svoje i ispuni ga bezmernom ljubavlju prema Gospodu Hristu. Jednom kada prepodobni Gedeon čitaše knjigu o stradanjima svetih mučenika, koji za svoje podvige dobiše od Boga mučeničke vence i carstvo nebesko, u njegovoj se duši rodi Plamena želja da postrada za premilog Gospoda Hrista, i tako krvlju svojom omije sebe od strašnog greha svog - nekadašnjeg odrečenja od hrišćanske vere. Od tada ova se želja njegova iz dama u dan sve više i sve jače rasplamćivaše u srcu njegovom, i dovede ga dotle, da on donese odluku da tu želju svoju privede u delo. Ali prethodno on tu nameru svoju otkri starcima svete obitelji svoje, moleći ih da ga oni blagoslovom i molitvama svojim ukrepe na taj podvig.
Starci, znajući Gedeona kao muža savršena i utvrđena u vrlinama, dadoše mu svoj blagoslov i obećaše mu da će moliti podvigostrojitelja Gospoda Hrista da ga ukrepi u stradanjima.
Gedeon se onda oprosti sa blaženim starcima, sa kojima prožive trideset pet godina u manastiru Karakalu, i otputova u mesto Velestinu gde se i Hrista odrekao beše. Čim stiže u taj grad, on ode u sud, stupi pred sudije, i ispovedi pred njima svoju veru u Hrista, a Muhameda prokle kao lažnog proroka. Međutim sudije mu udariše nekoliko batina, pa ga oteraše iz sudnice. I to se ponovi nekoliko puta.
Tada Gedeon, željan mučeništva, ode u druga mesta. Ali svuda mu se dešavalo što i u Velestini: dobio je batine i bio izbacivan iz sudnice. Videći u tome nepristanak Božji, prepodobni Gedeon se vrati u Svetu Goru.
U Svetoj Gori blaženi provede godinu dana, ali nemaše mira u duši, jer ga sagorevaše želja da postrada za Gospoda. Zato opet uze blagoslov od staraca, i ponovo ode u Velestinu. Tamo izađe pred sudije u sudnici, ispovedi Isusa Hrista kao Jedinog Istinitog Boga, a prokle muslimansku veru. No i ovoga puta njega izbiše, pa iz sudnice isteraše.
Tada prepodobni ode u drugo mesto, stupi pred upravljača toga mesta, izjavi da je hrišćanin, a muslimansku veru izruži i prokle. Upravljač, čuvši hulu na svoju veru, uplaši se i odmah napisa poglavaru te oblasti Veli-paši, koji življaše u Trakiji, u mestu Turnovi, da neki hrišćanin drsko vređa i huli njihovu veru. Paša posla dva vojnika da mu dovedu tog hulnika. Kada blaženog Gedeona dovedoše, Veli-paša sazva iz okolnih mesta ugledne građane, i izvede Gedeona na sud. No blaženi Gedeon i