Sveti prepodobni mučenik Lukijan, prezviter antiohijski

Spomen 15. oktobar

SVETI Lukijan je rođen od blagočestivih roditelja u gradu Samosatu u Siriji. U svojoj dvadesetoj godini on ostade siroče, i svo imanje što mu ostade od roditelja on razdade siromasima, a sam otide u grad Edesu k ispovedniku Makariju, i pod njegovim rukovodstvom on revnosno izučavaše Sveto Pismo. Pri tome on vođaše strog podvižnički život. Vina nikada pio nije već samo vodu; jeo je jedanput dnevno, i to suvi hleb sa vodom; katkad po čitavu nedelju ništa okušao nije. Veliki deo vremena on provođaše u molitvi i suzama, želeći se udostojiti blaženstva onih koji plaču. Voleći molčanije, on srce svoje hranjaše bogorazmišljanjem svagda, a lice mu bejaše tužno. No kada mu je valjalo govoriti, iz njegovih su se usta izlivali potoci božanske mudrosti Svetog Pisma, koje je on neprestano izučavao, osim kad se kratkom snu predavao. Za svoj sveti podvižnički život i za revnosno i bogomudro širenje Evanđelja među Jevrejima i neznabošcima, učeni Lukijan bi udostojen svešteničkog čina u Antiohiji. Tu on osnova školu, sabra mnoštvo učenika, i postade nastavnik dvostruke mudrosti, književne i duhovne: on učenike svoje učaše i razumevanju Božanskoga Pisma i življenju u vrlinama. Pri tome on napisa mnoge poučne knjige, i od toga se kao od nekog rukodelja izdržavao i sirotinju pomagao. On vrlo veliku uslugu učini Crkvi time što prema jevrejskom tekstu ispravi mnoga mesta u Svetam Pismu, koja jeretici shodno svome naopakom učenju behu iskvarili. Na ovom i u ovom čoveku Božjem bejaše tolika blagodat Božja, da kada je išao kroz grad, za neke je bivao vidljiv a za neke nevidljiv.
Kada se slava o Lukijanovim vrlinama pronese na sve strane, doznade za njega zločestivi car Maksimijan Galerije. Želeći da svetu veru iskoreni i uništi u istočnim pokrajinama, Maksimijan mučaše i ubijaše hrišćane, naročito mudre i znamenite učitelje hrišćanske. Bezakonik je mislio: ako sruši stubove crkvene, onda će i sama Crkva ubrzo pasti. U to vreme on već beše ubio svetog Antima Nikomidijskog i svetog Petra Aleksadrijskog. A čuvši i za svetog Lukijana, on naredi da ga pronađu i dovedu na mučenje. Lukijan pak, kao čovek, bojeći se da ne poklekne u mukama, krijaše se od onih koji ga tražahu. No neki sveštenik Pankratije, koji življaše u Antiohiji i beše pristalica jeresi Savelijeve, a koji davno zaviđaše velikoj slavi Lukijanovoj, kaza carevim poslanicima gde se Lukijan krije, i kao Juda predade na smrt nevinoga. Sveti Lukijan bi pronađen i odveden u Nikomidiju na mučenje.
U to vreme ljuti mučitelj se toliko razjari na hrišćane da, kao drugi Irod, ubijaše i malu hrišćansku decu. Želeći da idoložrtvenim jestivima oskvrnavi decu, on naredi da im se ta jestiva nasilu meću u usta. Ali deca, naučena Svetim Duhom, ne hotijahu primiti te gadosti, i zbog toga ih ubijahu. Dva visokorodna deteta, dva rođena brata, naučena ne toliko od roditelja koliko od Boga, veoma se gnušahu idolopoklonstva. Dozvavši ih k sebi, mučitelj ih stade nagovarati blagim rečima i sablažnjavati slatkim jestivima idolskih žrtava, da bi ih naveo da okuse od njihovih demonskih poganština. No dečaci se čvrsto suproćahu, i odbijajući jestiva govorahu: Roditelji su nam zaveštali da ne okušamo ova jestiva, jer koji okusi, taj će razgnjeviti Hrista.
Tada mučitelj naredi da dečake nemilosrdno biju prućem; a oni, kao zreli ljudi, s velikim trpljenjem podnošahu mučenje. Onda jedan od bliskih caru reče: Sramota bi bilo da mala deca, koja su nedavno iz pelena izašla, svojim trpljenjem pobede rimskog cara. Veliki care, daj mi tu decu, i ja ću ih naučiti da poštuju bogove. - Car mu dade decu. A on odmah načini mast od ljute slačice, obrija deci glave, namaza ih tom ljutom mašću, i zatvori u vrelo kupatilo; od toga im se glave zapališe kao plamenom ognjenim obuzete ili kao munjom poražene, i oba dečaka skončaše u tim mukama. Najpre pade mrtav mlađi brat; a stariji, videvši mrtvog brata, uskliknu: Pobedio si brate moj, pobedio! Bog ti je pomoćnik! - Posle toga i on, celivajući telo mrtvoga brata, predade duh svoj.
Ovo se dogodi u Nikomidiji, kuda su svetog Lukijana vodi

Izvor: Crkveni Kalendar